TESLIĆ: DIJANA (9) JE MUČKI UBIJENA 1994. SA BAKOM I DEKOM DOK JE RADILA DOMAĆI ZADATAK!

 

Tokom opsade Teslića (1992-1995) od strane Alijine muslimanske armije, život je izgubilo 580 građana, dok je na području šire dobojske regije tj. Ozrena stradalo preko dve ipo hiljade ljudi, srpske i bošnjačke nacionalnosti. 

Teslić je bio opkoljen sa svih strana i kao takav danonoćno izložen granatiranju sa položaja muslimanske "Armije BiH" iz pravca Tešnja i okolnih muslimanskih sela. Tokom rata na području dobojske regije je poginulo i stradalo najmanje 120-oro dece, dok je više od 250 mališana teško ranjeno. Veliki broj dece izgubio je život upravo u Tesliću i okolini. Sprovođenjem zabranjenog opsadnog načina ratovanja u Tesliću i Doboju je vršena koordinisana, dugotrajna, rasprostranjena i sistematska kampanja (vojna strategija) granatiranja i snajperskog delovanja po civilnom stanovništvu i po civilnim objektima iz artiljerijskog i pešadijskog naoružanja. 

Danonoćno su na meti granatiranja i snajperskog delovanja bile bolnice, vrtići, crkve, školska igrališta, stambene zgrade, pijace, porodilišta..Civili u Tesliću i širom dobojske regije su ubijani dok su dok su se bavili egzistencijalnim poslovima, zatim na ulici, u stanovima i kućama, u redovima za vodu i hleb, u kolima hitne pomoći, u napadima na bolnice i putna vozila, zatim dok su prisustvovali sahranama ili svadbama. 

Muslimanske granate nisu birale cilj, već su jednako padale i po srpskim i muslimanskim kućama i rubnim naseljima, ubijajući i ranjavajući sve civile, nezavisno od njihove verske i nacionalne pripadnosti. Jedan od stravičnih zločina počinjen je 02.10.1994. u selu Vitkovci kada je muslimanska vojska izvršila strahovit artiljerijski napad na ovo mesto. Vitkovci su inače jedno od najstradalnijih mesta u teslićkoj opštini gde su bez milosti ubijana deca, žene i nevini civili. Tog 2. oktobra 1994. kada je na snazi bilo primirje, muslimanski vojnici su sa položaja Križa, zloglasnog vojnog uporišta, zasuli ovo mesto granatama. 

Tog kobnog dana tenskovskom granatom je ciljano pogođena kuća porodice Kuprešak u kojoj su se nalazili Novak Kuprešak (51), njegova supruga Radmila (41) i njihova devetogodišnja unuka Dijana Lukanović koja im je došla u posetu. Svo troje su mučki i svirepo ubijeni. Postali su meta zlih i okrutnih ljudi koji su iz hira, pakosti i duboko ukorenjene mržnje prekinuli tri nedužna života.

Dijana je rođena 22.07.1985. u Tešnju a sa izbijanjem ratnih sukoba privremeno prebivalište je pronašla kod bake i deke na selu. Verovali su Lukanovići da će malena Dijana tamo biti bezbedna i sigurna. Međutim, ispostavilo se drugačije. Prema rečima porodice, Dijana je kobnog dana pisala domaći zadatak kada je zločinačka granata pogodila njihov dom i prekinula život ove nedužne devojčice. Bila je odlična i uzorna učenica - vredna, talentovana i veoma zrela devojčica. Bila je ponos svojih roditelja Ljube i Milke a drugari je pamte kao veselu i druželjubivu devojčicu koja je uvek bila nasmejana i pozitivna. Lukanovići su bili i ostali porodica za ugled o kojima i danas svi imaju samo reči hvale.

U Vitkovcima nije bilo nikakvih vojnih ciljeva - kuća je bila kilometrima udaljena od borbenih linija ali to nije sprečilo agresore da počine težak i neoprostiv zločin. U jednom od napada na samom početku rata, muslimanske snage su u ovom selu ubile i četvorogodišnju devojčicu Aleksandru Jotić. Za ove monstruozne zločine niko nije odgovarao!