TRAGEDIJA NA SVETOG STEFANA - SEĆANJE NA 9. JANUAR 1993. KADA JE DRINA ZAVILA SRPSKE PORODICE U CRNO

Gore desno: Žarko Božić i Rajko Đukić;
Dole levo: Mika Radovanović i Vida Božić

Početkom proleća 1992. muslimani širom Bosne i Hercegovine započinju sa realizacijom svoje bezumne ideje o "čistoj muslimanskoj Bosni i Hercegovini bez Srba". Započinje etničko čišćenje, događaju se prva masovna i pojedinačna ubistva, silovanja, surove likvidacije...formiraju se brojni logori za Srbe, jednostavno rečeno počinje rat. Potočari su postali zloglasno vojno uporište odakle su kretali svi napadi na srpska sela, praćeni jezivim ratnim zločinima nad ženama, starcima i decom. U Potočarima je još početkom maja 1992. formiran i logor "Pilićarnik" gde su vršenja mučenja, zlostavljanja i ubistva zarobljenih srpskih civila a nekoliko devojaka je u tom logoru i silovano. Posmrtni ostaci mnogih zarobljenika i civila, kakav je slučaj i sa učiteljem Božidarom Kovačićem, još uvek nisu pronađeni i ta se lica vode kao nestala. 

A zločini i gerilski napadi na srpska sela su se kasnije nizali jedan za drugim i to najčešće na najveće srpske praznike: na Božić, Đurđevdan, Vidovdan, Petrovdan, Ilindan, Nikoljdan, Božić, Mali Božić, Vaskrs...

Jedan od zaboravljenih napada dogodio se i 9. januara 1993. na veliki pravoslavni praznik Svetog Stefana. Tog maglovitog jutra, horde Nasera Orića iz Srebrenice izvršile su napade na srpska sela Fakoviće i Radijeviće a bombardovani su i gradovi i sela na desnoj obali Drine, u Republici Srbiji. Bilo je to svega dva dana nakon užasnog masakra nad civilnim stanovništvom u selu Kravica koje je pobijeno na pravoslavni Božić.

Znali su muslimanski vojnici i predratne komšije da neke srpske kuće proslavljaju Svetog Stefana te su svesno udarili baš tog dana na srpsku nejač. Arlaukali su i psovali, svedočili su kasnije preživeli svedoci. Neke srpske kuće su već gorele, a dobro naoružani vojnici koračali su kilometrima kroz dubok sneg sa jedinom namerom da počine zulum. Među muslimanskim zlikovcima, bio je i veliki broj žena, ali i mnoštvo maloletnika, dece od 14, 15 i 16 godina, koji su bili naoružani automatskim puškama ali i noževima, mačetama. Došli su da posete svoje srpske vršnjake koji su tog jutro spokojno spavali u svojim kućama. Orićeve bande nisu se libile da svoju nadmoć pokažu nad bolesnima i nepokretnima, ubijali su "za Bosnu i Aliju", tako su vikali. 

Narod se panično dao u beg, a malobrojni pripadnici seoske straže pravovremeno i pribrano su odreagovali i uspeli da odbiju napad agresora. Agresori su potisnuti nazad u šume, a zbunjeni i šokirani nisu znali šta ih je snašlo. Dali su se u panični beg paleći za sobom već i onako opustešene srpske kuće. 

Srpski civili pokušali su čamcima pokušali da se prebace na drugu stranu obalu. Muslimani su pucali po civilima i čamcima, a hladni talasi Drine nemirno su otežavali put meštanima. Kiša metaka zasula je uspaničeno srpsko stanovništvo koje je pokušavalo da se probije do Srbije. Neki su do tamo uspeli da stignu a drugima je, nažalost, Drina tog dana postala grobnica.

Živote su tog 9. januara, na Svetog Stefana, izgubili Žarko Božić (19), starica Vida Božić (73), domaćica Obrenija Vasić (33), Dragina Mitrović (37), svi iz Radijevića kao i dva meštana Boljevića: Zoran Ristić (41) i Rajko Đukić (33). Pokušali su ovi ljudi spas da pronađu na drugoj strani Drine - u Srbiji, ali do željenog mesta, nažalost, nikada nisu stigli. 

Ovde tragediji u Podrinju nije kraj budući da su 9. januara 1993.  muslimanske snage izvele žestok napad srpsko selo Kiseljak u opštini Zvornik, prilikom čega je ubijen dečak Mika Radovanović, star 17 godina. 

Tokom muslimanske agresije, ubijeno je 3267 Srba među kojima i 72-oje dece. Spaljeno je 150 sela i zaseoka, a preko 30 000 ljudi je prognano sa vekovnih ognjišta. Nedelju dana nakon ove tragedije Orić i njegovi saborci su izvršili napad na Skelane i masakrirali 69 civila - žena, dece i staraca. 

Korišćen izvor: Janković, Stanković: "Mrtvi - vječna opomena živima"