DRAGO DŽILIT IZ FOČE: "UBILI SU MI OCA, MAJKU I SESTRU OD 17 GODINA"

 

Masakr na Papratnoj njivi predstavlja jedan od tri najmasovnija i najsvirepija zločina nad srpskim stanovništvom fočanskog kraja. Tog 20. septembra 1992. pripadnici muslimanske vojske su na svirep i okrutan način poubijali 42-oje Srba koji su se kamionom vraćali iz Kalinovika, a sa njima je bilo i više izbjeglica iz Trnova. Reč je o proteranim civilima koji su pokušali da pronađu spas na teritoriji pod kontrolom srpskih snaga. Muslimanskim vojnicima nije bilo dovoljno što su ih prognali, kuće i sela popalili, a svu imovinu opljačkali već su im napravili zasedu. U dobro organizovanom napadu otvorili su vatru na vozilo, kamion prepun civila pucajući zoljama, osama i automatskim oružjem po ženama, deci i starcima. Jezive scene pokolja prisutne su i danas. Mnoge porodice još uvek nisu skinule crninu za svojim najmilijima. U tom masakru niko nije preživeo.

Vrisci žena i dece koji su živi zapaljeni i pobijeni ostaju nam večno u amanet kao opomena da nam se zlo više ne ponovi. U brutalnom napadu ubijeno je 42-oje ljudi (35 civila i sedam boraca VRS), među kojima i dvoje dece. Ovaj kamion zapravo je bilo vozilo sa humanitarnom namenom, što zločin čini još težim i brutalnijim! Nije tu bilo nikakvih naoružanih vojnika već je par momaka iz Foče odlučilo da presretne i pokupi proterane unesrećene srpske civile iz Trnova i bezbedno ih prebace na teritoriju Foče gde bi im bila pružena sva medicinska pomoć, te smeštaj i hrana. Vozilo je pogođeno raketnim bacačima nakon čega su borci muslimanske "Armije BiH" otvorili vatru iz automatskog naoružanja. Pucali su kako bi se uverili da niko nije ostao živ. Najmlađa žrtva bio je šesnaestogodišnji Slobodan Mastilo iz Miljevine, a svirepo je ubijen i njegov brat Dušan Mastilo /19/.

DRAGO DŽILIT OSTAO BEZ KOMPLETNE PORODICE

Velika tragedija snašla je porodicu Džilit. Drago Džilit ostao je bez oca, majke i maloletne sestre a njegova tragična priča nikada nije bila interesantna ni medijima ali ni pravosudnim institucijama kao npr. priča Amira Reke. Srpkinja Jovanka /56/ i njena ćerka Dragana /17/ ubijene su i zapaljene u civilnom vozilu prilikom napada muslimanske vojske. Pokušavale su da se prebace na slobodnu teritoriju i spasu žive glave, ali im zločinci to nisu dozvoli. Otac i suprug Milorad takođe je ubijen ali na drugoj lokaciji. Njega su pripadnci muslimanske vojske zarobili na Rogoju još u julu 1992. a potom ga odveli na Godinjske Bare. Po rečima svedoka, Milorad je danonoćno mučen glađu i prebijan po deset puta dnevno. Šta sve nisu radili nedužnom čoveku i na kakve ga sve načine nisu mučili i zlostavljali..ubijen je 31. jula nakon velikih patnji.  

- Ja sam Drago Džilit, živim u Foči, ovdje sam izbjegao 1992. iz Trnova gdje sam živio..u ratu sam izgubio tri člana porodice. Ostao sam samo ja živ. Izgubio sam sestru Draganu, sedamnaest godina, i majku Jovanku, od 56 godina i oca Milorada - 52 godine..majka i sestra su pošle iz Trnova kod mene u Foču. Ovde su naišle na zasjedu i ubijene.-Putovali su iz Klinovika prema Foči, gdje sam bio smješten. Pošli su kod mene, ali su naišli na zasjedu i niko nije preživio. Otac mi je ubijen na Rogoju iste godine, zarobljen je i mučen. Podlegao je povredama, mučili su ga u jednoj garaži u Godinjskim Barama. Niko još nije odgovarao za ovo, žalosno i tužno. Kuća mi je u Trnovu uništena..išao sam i na suđenje u Sarajevo, davao izjave ali niko nikad nije odgovarao. Sve troje sam ih sahranio u Trnovu, ni ja zdravstveno nisam dobro - ispričao je pre koju godinu Drago Džilit, za medije. 

Među prvim na lice mjesta sa sanitetom stigao je lekar Ilija Golijanin. I nakon 32 godin2 od stravičnog zločina seća se potresnih prizora. -Detonacija je bila strašna, oblak dima vidio se i iz Miljevine. Sa vozačem sam prvi došao i zbog velikih detonacija nismo odmah mogli da priđemo. Sačekali smo neko vrijeme i prišli kampionu iza kojeg su na velikoj gomili bila tijela. Nismo tačno znali ni koliko je bilo ljudi na kampionu, ali smo poslije vidjeli sve razmjere tragedije koja nas je zadesila. Bilo je strašno, tad su poginula i dva brata Mastilo, jedan sa 16, a drugi sa 17 godina. Bilo je žena iz Trnova i Miljevine-priseća se Golijanin.

- Ovdje su mi poginuli roditelji Ratomir i Savka Golijanin, majčina sestra Cvija Obućina i njen sin Slavko. Izbjegli su iz Trnova za Kalinovik i pošli su kod moje sestre u Miljevinu- rekao je svojevremeno Tihomir Golijanin iz Trnova. 

Predsednik fočanske Boračke organizacije Srđan Stanković naveo je prethodnih godina da je ubijeno i šest žena koje su prethodno izbegle iz Trnova. - One su iz Trnova, koje je popaljeno, izašle pješke do Kalinovika i pošle na taj kamion da u Foči potraže krov nad glavom, ali su stradale - rekao je Stanković.

Stanković je podsetio da nadležni sudski organi nikada nisu pokrenuli postupak za kažnjavanje izvršilaca ovog zločina. Vjekoslav Škobo, kojem je tog dana ubijen otac Slavko, rekao je da se zna ko je počinio zločin.

- Mučku zasjedu napravile su naše komšije odavde. Izgubili smo svaku nadu da će neko odgovarati jer samo Srbi idu u kazamate, dok za zločine nad Srbima nikad niko ne odgovara - rekao je Škobo.

- Oni su se po Goraždu svi hvalili tim zločinom u Papratnoj njivi, veselili su i slavili što poubijaše četničku djecu i civile...isto i za Jabuku i Jošanicu, svo zlo je odatle dolazilo. Muslimani su težak zločin počinili u Vratlu, žene i djevojčice su žive gorjele, nije im bilo dosta nego su pucali poslije po tom kamionu i tim nesretnicima u njemu. Vidjeli su znali da su sve to civili. Činile su to komšije iz okolnih sela - pričala je medijima svojevremeno Boja, izbeglica iz Goražda. 

Za ovaj zločnin ni poslije tri decenije niko nije odgovarao. U Opštinskoj boračkoj organizaciji navode da istraga koju su prošle godine pokrenuli Tužilaštvo BiH i Sipa nije dala rezultate.

-Prema našim saznanjima istraga nije trajala ni dva mjeseca. Došlo je obavještenje da je proces okončan i da su optuženi, za koje ne znamo ko su, oslobođeni. Navodno riječ je o dva, tri čovjeka iz Jeleča. Ne znamo da li će se Tužilaštvo žaliti i hoće li biti daljih procesa-rekao je predsednik Predsjedništva BO Foča Srđan Stanković.

Baš kao i za ostale strašne zločine nad Fočanskim Srbima, ni za masakr u Papratnoj Njivi niko nije procesuiran niti osuđen. Iako se imena počinilaca znaju, iako dokazi i svedoci postoje, Tužilaštvo odbija da procesuira odgovorne za ovaj masakr kvalifikujući ovaj strašan zločin kao legitimni vojni cilj. Strašno je i neshvatljivo da se monstruozno ubistvo devojčice i njene majke, spaljivanje nedužnih civila i pucanje po ljudima do iznemoglosti definiše kao legitimni vojni cilj! 

Za Tužilaštvo i Sud BiH masovna silovanja, masakriranja i surove likvidacije srpske dece i žena nisu zločini. Za te strahote niko ne odgovara. Sa druge strane, Srbima se sudi vrlo često na osnovu nepozdanih i lažnih svedoka, na osnovu traljavih dokaza, i oni za šamare dobijaju visoke zatvorske kazne.   

Istovremeno, iste te nakaradne institucije muslimanske vojnike koji su ubijali i zlostavljali srpski narod a posle izginuli u borbama, kvalifikuju kao civile. 

Niko nije siguran dok ratni zločinci slobodno šetaju i žive kao svi drugi građani. Sve je to zahvaljujući drugim (možda i gorim) monstrumima koji ih štite, sede u kancelarijama i čekaju da svedoci pomru a predmeti zastare, kako ne bi mogli da podignu optužnicu protiv odgovornih za zločine nad Srbima.