SEĆANJE NA UBIJENU I STRADALU DECU SREBRENICE I BRATUNCA - KRIVI ZATO ŠTO SU SRBI

 Tokom muslimanske agresije, u periodu od 1992. do 1995. na području srebreničke regije svirepo je ubijeno 3267 lica srpske nacionalnosti, među kojima i 72-oje dece. Preko tri stotine mališana zadobilo je teške i lakše povrede ili je prošlo kroz logorske torture. Za zločine nad srpskim civilima do danas niko nije odgovarao

U Bratuncu je obeležena trideset i druga godišnjica od genocida nad srpskim stanovništvom u Srednjem Podrinju koji su organizovali i počinili pripadnici muslimanske tzv. Armije BiH. Služenjem parastosa i prisluživanjem sveća, porodice žrtava, građani, udruženja kao i politički predstavnici odaće počast nevinim žrtvama. Tokom muslimanske agresije ubijeno je 3267 Srba, među kojima je i 72-oje dece. 

Počevši od aprila 1992. pa sve do sredine 1994. pripadnici zločinačke tzv. Armije BiH predvođeni Naserom Orićem spalili su više od 150 srpskih sela i zaselaka i ubili 3267 meštana srpske nacionalnosti. Muslimanski vojnici iz Srebrenice i Potočara ubijali su bez milosti i žene i starce pa čak i decu! 

Predsednik Organizacije porodica poginulih srpskih civila i vojnika Srebrenice Branimir Kojić poručio je da se srpske žrtve sa ovog područja svakim danom ubijaju iznova jer ih minimiziraju, dok zločinci šetaju slobodno. Kojić, čijeg su oca ubili zločinci Nasera Orića 1992. godine, naglasio je da Srbi iz Srebrenice i okoline znaju kakav teret nepravde srpski narod nosi na svojim leđima.

"Zamislite majku koja je izgubila dva sina i supruga ili onu koja je ostala bez dva maloljetna djeteta da svakim danom slušaju da smo kao narod krivi za nekakav genocid. Više od polovine naših žrtava je stradalo od sredine 1992. do početka 1993. godine, što jasno govori o namjeri da se ovaj prostor etnički očisti od Srba", rekao je Kojić za "Večernje novosti".

- Samo na području Srebrenice, Zvornika, Skelana, Milića, Bratunca, Vlasenice i Osmaka u toku Odbrambeno–otadžbinskog rata stradalo je 2.652 lica srpske nacionalnosti, dok je na širem području Srednjeg Podrinja i Birča ukupno stradalo oko 3.500 Srba, a 5.400 porodica ostalo je bez pokretne i nepokretne imovine - naglasio je Radovan Višković, Predsednik vlade Republike Srpske.

On je rekao da je u istoriji srpskog naroda, nažalost, mnogo stradanja i tužnih događaja i rat je najgore nešto što se može doživeti, a samo gore od toga je kada se u ratu planski i na najsvirepiji način ubijaju deca. - Na žalost, to se nama događalo. Na najsvirepiji način su stradala srpska deca. Svirepo ubistvo 12-godišnjeg dječaka Slobodana Stojanovića jedan je od monstruoznijih zločina počinjenih u proteklom ratu u BiH. Dječak koji se vratio kući po psa, svirepo je mučen i maltretiran, a potom ubijen. Stomak mu je isječen u obliku krsta, odsječeno mu je uvo i pucano mu je u glavu iz neposredne blizine - naglasio je Višković.

Premijer je podsetio i na smrt braće Aleksandra i Radisava Dimitrijevića iz Skelana koji su tada imali pet i 11 godina, a ubijeni su u majčinom naručju snajperom. - Onaj ko je pucao vidio je da ga gađa u maloljetnu djecu. I niko nije ni uhapšen, a ni osumnjičen za ubijenu braću dječake Dimitrijević - rekao je Višković novinarima u Bratuncu.

Deca u Srednjem Podrinju su ubijana vatrenim oružjem, noževima, mitraljezima, snajperima, granatama...U napadima muslimanskih ekstremista ubijeno je 72 a ranjeno nešto više od 350 dece srpske nacionalnosti. Do danas nije donešena nijedna sudska presuda kada je reč o zločinima nad Srbima u Podrinju.

Prema poslednjim revidiranim podacima najmlađe registrovane žrtve ubijene na području Srednjeg Podrinja su beba iz porodice Novičić kod Zvornika i tromesečna beba Mirjana Petrović iz Bratunca. Mirjana je život izgubila u dobro poznatom napadu muslimanskih snaga pod komandom Nasera Orića na srpsko selo Loznička Rijke (MZ Bjelovac) koji je izveden na veliki praznik Vidovdan 28. juna 1992. godina. Njen otac Dušan ispričao je: "Dana 28. juna 1992. muslimani su izvršili snažniji napad na Bjelovac i Loznicu i tom prilikom je od detonacija moje najmlađe dijete Mirjana, staro tri mjeseca, dobilo teže ozlijede uha i slušnog sistema zbog čega sam je vodio u Šabac na liječenje ali je dijete od ovih posljedica poslije sedam dana umrlo. Prilikom napada muslimanskih snaga na Bjelovac ubijeno je osmoro mještana a devet je ranjeno. Učestvovao sam u izvlačenju žrtava...".

Beba iz porodice Novičić je ubijena par meseca kasnije. Nedužno dete koje nije stiglo ugledati svetlost dana ubijeno je sa tri metka u napadu muslimanskih fanatika na civilna vozila koja su se kretala ka Zvorniku. U tom napadu je ubijen bebin otac Duško Novičić dok je njegova trudna supruga teško ranjena. Beba je preminula a poražavajuće je to što njena žrtva nije zavedena ni u jednom od mnogobrojnih spiskova i popisa srpskih žrtava iako je evidentno reč o ratnom zločin. Zločinci su ciljano pucali u trudnicu i njenu bebu i tako je usmrtili. Ugašen je jedan mladi život i to mora biti zavedeno u svakoj statistici. 

Ubili su je pripadnici muslimanske vojske iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića kada su 10. septembra 1992. godine u zasedi izvršili napad na kolonu civilnih vozila blizu lokaliteta Crni Vrh.Naime, Duško Novičić (21), Srbin iz Zvornika, okrutno je ubijen od strane pripadnika muslimanske armije dok je njegova supruga, koja je bila u 8. mesecu trudnoće, tom prilikom teško ranjena. Od rafala koje su muslimanski teroristi ispalili u nedužnu ženu, preminulo je njihovo nerođeno dete. Žena je teško ranjena jer joj je kroz vrata kamiona u kome se nazaliza pucano u stomak. Pošto je bila u 8-om mesecu trudnoće, beba je stradala od 3 metka koja su se zaustavila u utrobi. Izvršena je "C" kostoma. - Moj sin je ubijen na ovom putu ovdje na Crnom Vrhu, išao da dovede ženu sa Snagova i naišla kolona i njega uhvatila. Žena ostala ranjena, unuče poginulo, on poginuo, našao ga mrtva i sahranio ga, kako živim to ja znam - rekao je pre nekoliko godina Vojislav Novičić medijima tokom komemoracije žrtvama.  

Jedan od najvećih zločina nad srpskim civilima je počinjen 16. januara 1993. u Skelanima kada je vojska Nasera Orića ubila 69 a ranila 165 civila srpske nacionalnosti. Tom prilikom je ubijen veliki broj žena i starica a masakrirano je i petoro dece dok je teško ranjeno osamnaestoro mališana. Milici Dimitrijević toga dana su ubijena dva sina: četvorogodišnji Aleksandar i dvanaestogodišnji Radisav dok je njen treći sin Slaviša, star 15 godina, teško ranjen ali je uspeo da preživi masakr. 

 - 16. januara 1993. Muslimani su napali naša sela i Skelane i počeli sa masovnim ubijanjem civila. Moj stariji sin Slaviša koji je imao samo 14 godina potrpao nas je sve u kola i krenuo da nas preveze za Bajinu Baštu. U kolima smo bili moja tri sina i ja, ali i troje dece od mojih komšija. Najmlađi sin Aco bio je u rukama te moje komšinice koja se sedela pozadi. Kada smo stigli do stanice milicije, muslimani su otvorili vatru i iz snajpera počeli da pucaju po nama. Moj sin Slaviša koji je vozio tada je pogođen i nogu i nismo mogli dalje pa smo morali izaći. Tada je jedan snajeperski metak prošao pored moje glave i pogodio mog najmlađeg sina Acu.Uzela sam ga u naručje i ušli smo u obližnju kafanu. Onda smo primetili da  Radislava nema. Ležao je pored kola.  I njega su muslimanski snajperisti pogodili u vrat. Bio je teško ranjen i odveli smo ga na VMA u Beograd. Tamo je ležao pola godine i na kraju preminuo. - rekla je medijima Milica Dimitrijević, majka ubijene dece.

U intervjuu za Večernje Novosti, Milica Dimitrijević je napomenula kako pomirenja ne može biti sve dok se ne osude oni koji su pucali na nenaoružane civile kao i oni koji su komandovali i naređivali. - Kad su nas napali, u Skelanima je bilo nas stotinak. Nas, koji smo ostali u svojim kućama. A od tih stotinak, ubijeno je 69. Pa šta je onda genocid? Da li je i ovo genocid... Kažu, isto, u toj rezoluciji da je potrebno pomirenje. Pomirenje može da bude kada nekog osude za moju mrtvu decu. Ko je tačno pucao u njih... Ja znam ko je komandovao. Noćima nisam spavala kad su Orića oslobodili - govori Milica Dimitrijević. - Kako tad, tako i sad. Stalno nas varaju. Igraju se sa našom nesrećom. Svi. Onaj koji je potpisao hiljade muslimanskih žrtava u Srebrenici, ovde nikad nije došao. I mi smo majke Srebrenice. Skelani su Srebrenica, nisu Mars. A, kad su, ono, na bilbordima uoči desetogodišnjice Srebrenice, usred Beograda osvanule slike muslimanske dece, ni tada nisam spavala. Pitala sam se, i sad se pitam, da li je neko srpsko dete ikada bilo na bilbordima u Beogradu, Banjaluci... u Srebrenici, Bratuncu... bilo gde? - pita se ova očajna majka.

Istog dana, Cvjetku Ristiću su u Skelanima zlostavljani su pa masakrirani otac Novak, majka Ivanka, tetka Milanka, maloletni brat Mićo (14) i sestra Mitra (18). Svi su ubijeni od muslimanskih vojnika predvođenih Naserom Orićem. Ovaj dan je pravo vreme da se setimo sve ubijene dece na području srebreničke regije. - Video sam oca kako se odnekud vraća kući da bi nešto uzeo iz nje. Ranili su ga, a zatim stavili na konjska kola, koja su Orićevi vojnici potom zapalili. Otac je umro u najstrašnijim mukama. Po podne, kada se borba stišala, u podrumu, odnosno na zgarištu kuće, našao sam sestru i majku. Obe su bile masakrirane. Za Miću ni do danas nisam saznao ništa. Znam da su ga odveli su ga srebrenički muslimani! A kako bih voleo da mu kosti nađem i da ih sahranim pored sestre, majke i oca. Mići je bilo samo petnaest godina a sestri Mitri osamnaest - svedočio je o svom stradanju Cvjetko.

Stravičan pokolj dogodio se i u selu Bjelovac, koje je napadnuto 14. decembra 1992. Ovde je samo u jednom danu pobijeno 68 civila, među kojima petoro dece. Stari i teško pokretni penzioner Miloš Petrović (73) zaklan je tog dana zajedno sa svoja dva unuka Mirkom (20) i Slobodanom (15). Svi su prethodno mučeni pa streljani. Zlatan Bogičević, dečak od nepunih 17 godina, svirepo je ubijen u napadu muslimanskih ekstremista. Imao je brojne povrede po ekstremitetima, a lice je bilo neprepoznatljivo od tortura i povreda koje su mu naneli agresori. U svom selu okrutno su ubijena i braća Mirko (20) i Čedo Miladinović (14), izuzetno kulturni dečaci i uzorni đaci. Od oružja su imali samo školske sveske i olovke. Ipak, njihova nacionalna pripadnost je zasmetala njihovim dojučerašnjim komšijama Bošnjacima. U Bjelovcu je mučki ubijena i Radenka Jovanović (18) koju su orićevi zločinci višestruko zlostavljali i zverski mučili a potom masakrirali u njenoj porodičnoj kući zajedno sa njenom bakom Zlatom, starom 89 godina.

Svakako je ostalo upamćeno i monstruozno ubistvo 11-godišnjeg dečaka Slobodana Stojanovića u Kamenici kod Zvornika kojeg je u leto 1992. masakrirala Elfeta Veseli, vojnik u jedinici Nasera Orića. Kada su godinu dana kasnije iz zemlje eshumirani posmrtni ostaci ubijenog  Slobodana, prizor je bio užasan… Stomak mu je bio rasečen u obliku krsta, videli su se unutrašnji organi… Rasekotine po glavi… Noge polomljene…Žena-monstrum tek na kraju je pucala iz neposredne blizine pravo u slepoočnicu: metak je prošao levu čeonu kost i izašao kroz desnu…Najmlađa žrtva Orićevih saboraca u Zvorniku bio je Aleksandar Đorđić, dečak star godinu dana koji je ubijen u januaru 1993. prilikom napada tzv. Armije BiH na grad Zvornik.

Prilikom napada na uže područje grada Bratunca, ubijeno je dvoje dece Mileta Pavlovića: Mikajlo je imao 11, a Milada 17 godina. Ljubomir Josipović (15), učenik osnovne škole je masakriran 30. juna 1992. u selu Brežani. Tog dana ubijeno je 32-oje srpskih civila, među kojima i troje dece. Milevi Rankić ubijeni su suprug Milosav i dva sina - Miroslav (20) i Dragoslav (17). Vidoje Milošević (17) ubijen je sa svojim nepokretnim dekom Stankom (90) kojeg su muslimanski vojnici živog zapalili u kući.

Devojka Rada Gvozdenović /18/ inače đak generacije, zverski je ubijena 05.07.1992. u svom selu Zagoni kod Bratunca. Prema rečima njenog brata, tada maloletnog dečaka, Rada je bila vidni civil, imala je šorc i majicu kada je njen mladi život prekinuli muslimanski zločinci. U napadu na selo Krnjići kod Srebrenice 5. jula 1992. okrutno ubijen je Nebojša Milošević, dečak od 15 ipo godina. Maloletni Mirko Dimitrić ubijen sa svojom nepokretnom bakom Milevom u njihovoj porodičnoj kući. Njega su ubili hicima iz vatrenog oružja, a nesrećnu staricu su masakrirali kosom.

Verica Filipović, devojka od 17 godina, ubijena je na Vidovdan 28. juna 1992. zajedno sa svojim ocem i još desetoro komšija kada su muslimanski vojnici napali selo Lozničku Rijeku. "U selu su zatekli civile i ubili koga su stigli, a selo su opljačkali i zapalili i ono još nije obnovljeno. Već skoro trideset godina a za zločine nad Srbima i našom djecom niko ne odgovara. Hoće li iko odgovarati za ubistvo moje maloljetne kćerke i ostalih civila iz Loznice i drugih sela ovog kraja koje su muslimani poubijali na razne načine. Kome je i šta mogla da skrivi moja sedamnaestogodišnja kćerka Verica, koju su Naser Orić i njegovi vojnici ubili na našem kućnom pragu, a poslije toga opljačkali i zapalili naš dom", ispričala je medijima Živana Filipović, majka ubijene Verice.

Posebno je tužna i potresna sudbina Ljubinke Gajić kojoj su komšije muslimani ubili muža i četvorogodišnjeg sina. "Ubili su mi djete od nepunih pet godina. Bio je u kuhinji kada je na balkon pala granata. Svake godine ista priča.  Niko nije odgovarao. Niko se na to ne osvrće. Zar naša djeca manje vrijede od bošnjačke ?  - upitala je ova vidno potresena žena. Srebrenički muslimani ubili su Ljubinkinog sina Vladimira početkom 1993. godine. Bilo mu je 4 ipo godine. Samo mesec dana ranije srebrenički muslimani su na vrlo svirep način ubili Ljubinkinog supruga Stanka. Ona je bila primorana sa sinom Vladimirom i ostatkom svoje porodice da napusti rodnu Kravicu i prebegne u Bratunac. Međutim, zločinci im ni tamo nisu dali mira. Od granate ispaljene iz Srebrenice ubijen je mali Vladimir. Stradao je samo zbog svoje nacionalnosti. 

U Gornjim Magašićima kod Bratunca, Orićevi saborci su 20. jula 1992. masakrirali 12 žena, među kojima i trudnicu Ljiljanu Lončarević i devojčicu Zoricu Božić, staru 12 godina. U selu Hranča zajedno sa ocem je ubijena šestogodišnja Biljana Nikolić, a u Manovićima su krajem 1994. poginuli brat i sestra - Dragan (13) i Nada Brežančić (9). Sva ova zverstva i brutalna ubistva srpske dece, sud BiH je oprostio bošnjačkim zločincima koji se danas spokojno šetaju Federacijom, oslobođeni baš svake odgovornosti. 

SRPSKA DECA ZLOSTAVLJANA, MUČENA I UBIJANA PO LOGORIMA 

Brani Vučetiću, devetogodišnjem dečaku, muslimani iz Srebrenice su ubili majku Radojku, oca Radovana i maloletnog brata Milenka koji je imao samo 16 godina. - Iz sna nas je probudila žestoka pucnjava, detonacije, urlici i jauci. Otac mi je rekao da idem kod komšinice Mire Filipović i da se tamo sakrijem dok prođe napad. Sakrili smo se u ostavu u potkrovlju kuće. Bio sam sa Mirom, njenom svekrvom Dostanom i djecom, dvoipogodišnjom Oliverom i osmomjesečnim Nemanjom, ali je nakon nekoliko minuta u tu prostoriju ubačena bomba koja nas je izranjavala", prisetio se Brano napominjući da o tome ne voli pričati, jer ga ta sećanja potresaju i deprimiraju.

U kuću su upali naoružani vojnici i, tukući ih, izveli napolje. Pucnjava nije jenjavala, a njih su poveli prema šumi.

"Vidio sam brata Milenka da stoji uz ogradu. Čudilo me što tako stoji i ne obraća pažnju na mene. Tek nakon razmjene saznao sam da je već bio ubijen i prislonjen uz ogradu. Vodili su nas kroz neku šumu do Srebrenice, gdje sam bio u nekim podrumima i tu su me tukli, maltretirali, zlostavljali i mučili glađu 56 dana - dok nije organizovana razmjena. Brano je bio zatočen u zloglasnom logoru u centru Srebrenice, koji je zbog svirepih metoda mučenja i ubistava nazvan "Srebrenički Aušvic". Tu su bili i Mira Filipović i njeno dvoje dece - trogodišnja Olivera i sedmomesečni Nemanja. Oni su ovde bili danonoćno zlostavljani, maltretirani, mučeni i ponižavani a Brano i dalje pamti udarce i šamare koje je dobijao od Zulfe Tursunovića. Četvrogodišnji Aleksandar Milošević ranjen je i zarobljen 5. jula 1992. kada su muslimanski vojnici napali i spalili njegovo selo Zagone. Tada su mu na svirep način mučene pa ubijene majka Rada (24) i Baka Ljubica (53). On je odveden u Srebrenicu gde je u najgorim uslovima proveo dva ipo meseca, nakon čega je razmenjen.

U maju 1992. u Potočarima kod Srebrenice formiran je zloglasni logor za Srbe gde su vršena strahovita mučenja, zlostavljanja, silovanja, ubistva...Već 20. maja 1992. ovde je zatočeno 35 srpskih civila iz sela Čumavića, uglavnom žene i deca, koji su tu maltretirani i zlostavljani. Prema izjavi koju je Rodoljub Đukanović, tadašnji predsednik vlade opštine Bratunac da za medije TVNS što je zabeleženo i kamerama, lekarske službe su u razgovorima za razmenjenim logorašima utvrdili kako su najmanje dve žene srpske nacionalnosti, mlađe starosne dobi, tokom boravka u ovom logoru silovane a da su sve žrtve trpele zverska iživljavanja i mučenja.

Na osnovu podataka koje je objavio Institut za istraživanje srpskih stradanja XX veka u svom dokumentu "Knjiga mrtvih Srba Srebrenice i Birča", donosimo spisak ubijene i poginule dece srpske nacionalnosti na području srebreničke regije. 

Deca - žrtve rata:

1. .      ZLATAN BOGIČEVIĆ  04.01.1975 – rođen u Ljuboviji, živeo u Bratuncu. Zlatan je ubijen na svirep i okrutan način 14.12.1992. godine prilikom napada muslimanske vojske iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića na mesto Bjelovac. Tada je masakrirano i ubijeno 68 srpskih civila, među kojima i veliki broj žena, staraca kao i petoro dece. Zlatan je likvidiran sa nekoliko hitaca iz vatrenog oružja iz neposredne blizine. U trenutku ubistva imao je sedamnaest godina.

2.      ZORICA BOŽIĆ  22.08.1980 – živela je u mestu Magašići (opština Bratunac) odakle je izbegla nakon što su muslimanski vojnici spalili ovo selo i počinili zločin nad civilima. Živela je u Bratuncu a ubijena je 05.10.1992. prilikom sveopšteg napada muslimanskih snaga na grad i civilne objekte. Jedna od ciljano ispaljenih granata pala je u neposrednoj blizini devojčice i Zorica je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta. U trenutku ubistva imala je dvanaest godina.

3.      VLADIMIR GAJIĆ 27.10. 1988 – rođen u Ljuboviji, sa roditeljima u mestu Kravica, opština Bratunac. Nakon ubistva oca i spaljivanja sela na pravoslavni Božić, Vladimir je sa majkom izbegao u Bratunac. Ubijen je 2. februara 1993. u stanu napadu bošnjačke tzv. Armije BiH na uže područje grada Bratunca. Ubijen je dok se igrao u stanu kada je na terasu pala ciljano ispaljena granata iz Srebrenice. U trenutku ubistva je imao četiri godine.

4.      MILENKO VUČETIĆ 20.11.1975 - ubijen 14.12.1992. zajedno sa ocem u dvorištu svoje porodične kuće. Majka Radojka ubijena je od muslimanske vojske dva ipo meseca ranije u zasedi. Usmrćen je sa nekoliko hitaca iz vatrenog oružja. Tom prilikom je ranjen njegov devetogodišnji brat Brano koji je jedini preživeo masakr i koji je odveden u srebrenički logor gde je proveo 56 dana uz svakodnevne torture i zlostavljanja.  Milenko je u trenutku ubistva imao sedamnaest godina.

5.      LJILJANA ILIĆ  1975 – mučena, pa ubijena sa nekoliko rafala 20.07.1992. u svom selu Magašići (opština Bratunac) prilikom napada muslimanske vojske iz Srebrenice. Za ubistvo se sumnjiči izvesni Meho Osmanović i još nekoliko muslimana iz okolnih sela Glogova, Blječeva i Srebrenice. Ljiljana je bila u poodmakloj trudnoći kada je ubijena. U trenutku ubistva je imala sedamnaest godina.

6.      ČEDO MILADINOVIĆ 15.05.1977 – rođen u Ljuboviji, živeo u MZ Bjelovac, opština Bratunac. Ubijen je sa svojim bratom u porodičnoj kući 14.12.1992. godine prilikom napada muslimanske vojske iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića na mesto Bjelovac. Tada je masakrirano i ubijeno 68 srpskih civila, među kojima i veliki broj žena, staraca kao i petoro dece. Čedo je usmrćen sa nekoliko hitaca iz vatrenog oružja. U trenutku ubistva imao je petnaest godina.

7.      MIRJANA PETROVIĆ 1992 – živela sa roditeljima u mestu Loznička Rijeka, MZ Bjelovac, opština Bratunac. Prilikom napada oružanih snaga muslimanske Armije BiH pod komandom Nasera Orića na ovo mesto, Mirjana je teško ranjena od detonacija a preminula je od zadobijenih povreda u bolnici u Šapcu 5. jula 1992. godine.

8.      ŽIVOJIN MILIĆEVIĆ  02.04.1981 – rođen u mestu Lipenovići. Ubijen je  29.09.1992. od eksplozije granate u centru Bratunca. Zločin su izvršili pripadnici muslimanske "Armije BIH" iz Srebrenice koji su tog dana granatirali civilne ciljeve. U trenutku ubistva imao je jedanaest godina.

9.      SLOBODAN PETROVIĆ  05.01.1976 – rođen u Srebrenici, živeo je u mestu Bjelovac, opština Bratunac. Ubijen je sa svojim bratom i teško pokretnim dekom u porodičnoj kući 14.12.1992. godine prilikom napada muslimanske vojske iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića na mesto Bjelovac. Tada je masakrirano i ubijeno 68 srpskih civila, među kojima i veliki broj žena, staraca kao i petoro dece. Usmrćen je sa nekoliko metaka iz neposredne blizine. U trenutku ubistva imao je šesnaest godina.

10.  VERICA FILIPOVIĆ 29.08.1975 – rođena je i živela u mestu Loznička Rijeka, MZ Bjelovac, opština Bratunac. Ubijena je u porodičnoj kući hicima iz vatrenog oružja zajedno sa ocem Živanom na Vidovdan 28.06.1992. godine. Tom prilikom pripadnici muslimanske tzv. Armije BIH su izvršili napad na selo Loznica prilikom čega je ubijeno i ranjeno dosta civila. Usmrćena je sa nekoliko metaka pa izmasakrirana. U trenutku ubistva imala je šesnaest ipo godina.

11.  MIKAJLO PAVLOVIĆ  07.12.1982 – rođen u Ljuboviji, živeo je u mestu Rakovac, opština Bratunac. Ubijen je 06.03.1993. u naselju Rakovac u Bratuncu od minobacačke granate ispaljene sa muslimanskih položaja iz Srebrenice. Mesec ipo dana ranije u granatiranju Bratunca ubijena je i njegova rođena sestra Milada. Mikajlo je u trenutku ubistva imao deset ipo godina.

12.  MILADA PAVLOVIĆ 19.06.1975 – učenica, rođena je u mestu Lipenovići a živela je u Rakovcu, Bratunac. Ubijena je 30.01.1993. u centru Bratunca tokom granatiranja grada koje su izvršili muslimanski vojnici, pripadnici tzv. Armije BiH iz Srebrenice. U trenutku ubistva imala je sedamnaest godina.

13.  NOVICA BOGIĆEVIĆ  07.02.1976 – Živeo je sa porodicom u mestu Šiljkovići, MZ Kravica, opština Bratunac. Teško je ranjen kao civil rafalom iz vatrenog oružja u svom dvorištu prilikom napada muslimanskih snaga na pravoslavni Božić – 7. januara 1993. godine. Preminuo je na nosilima istog dana od rana zadobijenih u napadu. Tom prilikom ubijen je njegov otac, a majka je teško ranjena. Novica je u trenutku ubistva imao šesnaest godina.

14.  BILJANA NIKOLIĆ  23.04.1986 – rođena je u Zvorniku a živela je u Kajićima, MZ Kravica, opština Bratunac. Ubijena je zajedno sa ocem Duškom 06. juna 1993. u selu Hranča kada su pošli da uberu jagode u eksploziji granate, mine. Za zločin su odgovorni pripadnici bošnjačke vojske iz Glogove. U trenutku ubistva imala je šest godina.

15.  SLAVIŠA ĐURIĆ  1975, smrtno ranjen 27.10.1993. kao dečak od 17 godina u zasedi na Blječevskoj Kosi (opština Bratunac) u napadu muslimanske vojske Od zadobijenih rana je preminuo 02.12.1993. na VMA u Beogradu

16.  RADENKA JOVANOVIĆ  1974 – živela je u mestu Bjelovac, opština Bratunac. Kobnog dana bila je sa majkom u kući kada su 14.12.1992. njihovo selo napali muslimanski vojnici iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića. Majka je tada teško ranjena a Radenka je strahovito mučena i zlostavljana pa ubijena zajedno sa svojom bakom Zlatom, starom 87 godina. Tom prilikom, pripadnici muslimanske tzv. Armije BiH pod komandom Nasera Orića su ubili 68 meštana oba pola i svih uzrasta. Radenka je pronađena sa mnogobrojnim ranama i povredama po licu i telu, sa vidnim tragovima mučenja i zlostavljanja a zajedno sa njom je ubijena i njena baka Zlata Jovanović (rođ.1904) koja je više puta izbodena hladnim oružjem, najverovatnije nožem. Prema rečima svedoka, telo Radenke je bilo polu-nago i postoje indicije da je višestruko silovana pre smrti. U trenutku ubistva imala je osamnaest godina.

17.  BOŽIDAR POPOVIĆ  1974 – živeo u mestu Magašići, opština Bratunac. Zarobljen je i ubijen na Nikoljdan, 19.12.1992. tokom napada muslimanskih snaga iz Srebrenice na nebranjeno srpsko selo Magašići (opština Bratunac). U trenutku ubistva imao je sedamnaest ipo godina.

18.  RADA GVOZDENOVIĆ devojka od 17 godina, učenica, đak generacije. Živela je sa porodicom u mestu Zagoni, opština Bratunac. Mučena je i ubijena 05.07.1992. u svojoj porodičnoj kući u selu Zagoni tokom napada muslimanske vojske pod komandom Nasera Orića. Lice je bilo neprepoznatljivo od tragova mučenja i zlostavljanja a glava joj je bila razbijena tupim predmetom.

19.  MILOVAN ŽIVANOVIĆ  1974 – mladić rodom iz sela Kravica (opština Bratunac), svirepo ubijen 24.12.1992. u zasedi od strane naoružanih pripadnika muslimanske vojske. Telo nađeno kod sela Magašići. Dve nedelje kasnije, prilikom napada na selo Kravicu na pravoslavni Božić 1993. muslimanski vojnici pod komandom Nasera Orića su devastirali pravoslavno groblje, otkopali Milovanov grob, razbili sanduk i oskrnavili dečakovo telo. Muslimanski vojnici su ubili i dečakovog oca koji je pošao da potraži sina. Milovan je u trenutku ubistva imao sedamnaest ipo godina.

20.  DRAGAN  ĆIRKOVIĆ 09.06.1975 – živeo u Bratuncu sa porodicom. Ubijen, poginuo 04.09.1993. godine od strane pripadnika muslimanske armije BiH iz Srebrenice. U trenutku ubistva imao je sedamnaest ipo godina.

21.  MIRKO  DIMITRIĆ 26.10.1974 – živeo u mestu Zagoni, ubijen je 05.07.1992. prilikom napada muslimanskih oružanih snaga iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića na Zagone. Poginuo je nedaleko od svoje kuće prilikom granatiranja mesta. Muslimani su najpre granatirali pa upali u ovo selo prilikom čega je masakrirano petnaestoro civila, žena i staraca. Tom prilikom je ubijena i Mirkova nepokretna baka Mileva /rođ.1912/ kojoj su zločinci maljem razbili glavu. Mirko je u trenutku ubistva imao sedamnaest godina.

22.  RADENKO  RADOVIĆ 1974 – živeo u mestu Šiljkovići, MZ Kravica, opština Bratunac. Ubijen je mučki 07.01.1993. u svom selu na pravoslavni Božić dok su meštani proslavljali najveći srpski praznik. Snage pod komandom Nasera Orića iz Srebrenice napale su Kravicu i okolne zaseoke i tom prilikom masakrirali 49 civila, žena, dece i staraca. Radenko je usmrćen hicima iz automatske puške a telo je kasnije masakrirano. U trenutku ubistva imao je osamnaest godina.

23.  MIROSLAV  MILIVOJEVIĆ 1980 – poginuo, smrtno stradao kao civil 1992. tokom odbrambeno-otadžbinskog rata. U trenutku stradanja imao je dvanaest godina.

24.  RADE GOLIĆ 01.06.1978 – rođen i živeo u mestu Golići, opština Vlasenica. Rade je teško ranjen 19.08.1992. prilikom napada muslimanskih oružanih snaga na srpska sela i zaseoke u opštini Vlasenica. Tih dana je ubijeno više desetina srpskih civila, žena i staraca. Rade je od posledica ranjavanja preminuo 07.10.1992. u bolnici u Zemunu. U trenutku ubistva imao je četrnaest godina

25.  PERO  PETROVIĆ 22.08.1976 – živeo je u mestu Bakići, opština Vlasenica. Ubijen je 28.11.1992. kao civil sa nekoliko metaka iz vatrenog oružja od strane muslimanskih vojnika u blizini svoga sela. Pero je kobnog dana pošao svojoj kući kada je naišao na zasedu muslimanskih vojnika koji su tom prilikom u njega ispalili veliki broj metaka. U trenutku ubistva imao je šesnaest godina.

26.  NADA  BREŽANČIĆ 15.04.1985 – teško je ranjena zajedno sa bratom Draganom 27.12.1994. u selu Manovići kod Vlasenice od eksplozije bombe, mine (u bombaškom napadu ?). Od posledica ranjavanja preminula je 31.12.1994. U trenutku stradanja imala je devet godina.

27.  DRAGAN  BREŽANČIĆ 11.10.1981 – poginuo zajedno sa sestrom Nadom 27.12.1994. u selu Manovići kod Vlasenice od eksplozije bombe, mine (u bombaškom napadu ? ). U trenutku stradanja imao je trinaest godina.

28.  MIRA KRSTIĆ 1976 - ubijena u granatiranju naselja Sučani (Šekovići) 1.maja 1994. godine. Tog dana muslimanska vojska iz Kladnja izvršila je napad na civilne objekte prilikom čega je ubijen i ranjen veći broj ljudi. Mira je ubijena zajedno sa majkom svoga verenika i još jednom komšinicom koja je radila u bašti. U trenutku ubistva imala je sedamnaest ipo godina.

29.  DRAGAN ILIĆ 23.11.1975 – učenik, živeo u mestu Vukšići, opština Vlasenica. Zarobljen kao civil 26.06.1992. od strane muslimanske vojske koja je tog dana izvršila sveopšti napad na srpska sela i zaseoke prilikom čega je ubijeno nekoliko civila. Najpre je bio zatočen u logoru u Cerskoj a potom u Srebrenici. Prema rečima preživelih logoraša, dečak je bio izložen psiho-fizičkoj torturi i ritualnim mučenjima. Svakodnevno je prebijan i zlostavljan. Ubijen je početkom 1993. godine, a telo je ekshumirano iz masovne grobnice nakon rata. U trenutku zarobljavanja imao je šesnaest ipo godina.

30.  RISTO KOJIĆ  02.03.1985 – rođen u Vlasenici, živeo je u mestu Javor, opština Šekovići. Poginuo je, ubijen 4. jula 1995. od eksplozije bombe, granate u svom selu. U trenutku stradanja imao je deset godina.

31.  NINOSLAV  SAVIĆ 11.07.1980 – živeo u mestu Podgora, opština Vlasenica. Poginuo je 21.04.1993. od eksplozije granate, mine u svojoj porodičnoj kući u selu Podgora. U trenutku stradanja imao je nepunih trinaest godina.

32.  DIJAN  DRAGIĆ 12.09.1975 – živeo u Milićima, tadašnja opština Vlasenica. Dugo se vodio kao nestalo lice od dana 30. aprila 1992. godine. Telo je pronađeno i ekshumirano iz grobnice 2003. godine a sahranjen je 18.04.2015. godine u Vlasenici. Dijan je u trenutku nestanka imao šesnaest godina.

33.  MIĆO LAZAREVIĆ  1974 – učenik, živeo u selu Podravanje, opština Srebrenica. Ubijen je u zasedi 21.05.1992. u mestu Žutica (opština Vlasenica) koju su postavili muslimanski vojnici. U tom napadu na civilno vozilo, ubijeno je osmoro putnika, među kojima je bilo i žena. Neki su ubijeni nakon ranjavanja tako što im je pucano u glavu. Troje civila je uspelo da preživi streljanje. U trenutku ubistva imao je sedamnaest godina.

34.  ILIJA MUČIBABIĆ 01.08.1977 – rođen i živeo u mestu Grabovica, MZ Mišari, opština Vlasenica. Ubijen 14.01.1993. godine od strane muslimanske vojske. Tokom rata  muslimanski vojnici su ubili i njegovog brata. U trenutku ubistva imao je šesnaest godina.

35.  RADENKO NASTIĆ  1974 – živeo u mestu Betanj, opština Vlasenica. Zarobljen je pa okrutno mučen i ubijen 21.12.1992 od strane naoružanih muslimanskih vojnika tokom sveopšteg napada na srpsko stanovništvo Šekovića. U trenutku ubistva imao je sedamnaest ipo godina.

36.  LJUBOMIR JOSIPOVIĆ  28.07.1977 – živeo u mestu Brežani, opština Srebrenica. Pohađao je osmi razred osnovne škole u trenutku ubistva. Ljubomir je ubijen 30.06.1992. tokom napada muslimanske vojske na selo Brežani. Rafali su dečaka pogodili u glavu usmrtivši ga na licu mesta. Tog dana ubijena su 32 civila, meštana Brežana među kojima je bilo žena, staraca i dece. Ljubomir je u trenutku ubistva imao četrnaest godina.

37.  VIDOJE MILOŠEVIĆ  25.07.1974 – ubijen ručnom bombom 30.06.1992. u svom selu Brežani (opština Srebrenica) prilikom napada muslimanske vojske. Muslimanske snage pod komandom Nasera Orića su u jutarnjim časovima najpre granatirali pa napali ovo mesto prilikom čega je zverski ubijeno 32-oje meštana. Tada je ubijen, živ zapaljen i Vidojev nepokretni deka Stanko Milošević, star 90 godina. Vidoje je u trenutku ubistva imao sedamnaest ipo godina.

38.  NEBOJŠA MILOŠEVIĆ  23.06.1975 – živeo u Krnjićima, opština Srebrenica. Mučen je pa ubijenm, masakriran 05.07.1992. u svom selu Krnjići (opština Srebrenica) prilikom napada muslimanske vojske. Tada je zverski ubijeno 24 civila, žena, dece i staraca.

39.  ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ  16.03.1988 – živeo je u Žabokvici, MZ Skelani, opština Srebrenica sa roditeljima i dva brata. Aleksandar je ubijen snajperom 16. januara 1993. prilikom napada bošnjačkih vojnika, pripadnika 28. divizije "Armije BiH" na Skelane kod Srebrenice. Tog dana ubijen je i njegov brat, dok je drugi brat teže ranjen. Aleksandar je pogođen snajperom u potiljak i preminuo je na licu mesta. U trenutku ubistva imao je četiri ipo godine.

40.  RADISAV DIMITRIJEVIĆ  14.06.1981 - živeo je u Žabokvici, MZ Skelani, opština Srebrenica sa roditeljima i dva brata. Smrtno je ranjen snajperom 16. januara 1993. prilikom napada bošnjačkih vojnika, pripadnika 28. divizije "Armije BiH" na Skelane kod Srebrenice. Radisav je zadobio teške povrede kičme i prebačen je na VMA gde je nakon šest meseci preminuo. U trenutku ubistva imao je dvanaest godina.

41.  MITRA RISTIĆ 1974 - živela je sa roditeljima i dva brata u selu Kušići, MZ Skelani, opština Srebrenica. Ubijena je 16.01.1993. u podrumu porodične kuće u Skelanima prilikom napada muslimanske vojske iz Srebrenice. Tada su muslimanski vojnici provalili u dom Ristića. Najpre su zarobili i zapalili glavu kuće, mitrinog oca Novaka a potom u podrumu zlostavljali Mitru i njenu majku  Ivanku kao i komšinicu Mileniju Janković koja se kod njih skrivala. Tada su zarobili Mitrinog brata Miću čiji posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni. Mitra je u trenutku ubistva imala osamnaest godina.

42.  MIĆO RISTIĆ  25.07.1977 – Živeo je sa roditeljima, bratom i sestrom u selu Kušići, MZ Skelani, opština Srebrenica. Zarobljen je 16.01.1993 kao dečak u Skelanima prilikom napada muslimanske vojske iz Srebrenice. Tada su zlostavljane i ubijene Mićina majka Ivanka i sestra Mitra, dok je otac živ zapaljen. Postoje indicije da je Mićo odveden u logor u Srebrenicu ali da tamo nikada nije stigao. Nije poznata lokacija njegovog ubistva. Mićini posmrtni ostaci još nisu pronađeni i on se vodi kao nestalo lice. U trenutku nestanka imao je četrnaest godina.

43.  NENAD  VASIĆ  1986 – sin Dragice Vasić, poginuo tokom 1993. u Skelanima za vreme trajanja rata i muslimanske agresije. U trenutku stradanja imao je sedam godina

44.  DRAGOSLAV RANKIĆ  1975 – zarobljen, mučen pa masakriran 30.juna 1992. kao civil, zajedno sa ocem i bratom u svojoj porodičnoj kući u selu Brežani (Srebrenica) prilikom napada muslimanskih vojnika iz Srebrenice. Njihova tela su potom zapaljena. Dragoslav je  u trenutku ubistva imao sedamnaest godina.

45.  SLAVKO KRSTIĆ 09.01.1975 – živeo je u mestu Rastošnica, opština Zvornik. Ubijen je 02.07.1992. u mestu Rastošnica prilikom napada naoružanih muslimanskih vojnika na srpska sela i zaseoke. Slavko je usmrćen granatom, minom dok je kosio travu na livadi. Tog dana ubijeno je još nekoliko mladića i dečaka srpske nacionalnosti. U trenutku ubistva imao je sedamnaest godina.

46.  BOJO LUKIĆ 28.10.1975 – živeo sa porodicom u mestu Tršić, opština Zvornik. Usmrćen je metkom, vatrenim oružjem u svom mestu življenja. U trenutku ubistva imao je šesnaest godina.

47.  SRETKO NIKOLIĆ  03.02.1976 – rođen u Živinicama, živeo je u Zvorniku. Poginuo je 30.10.1992. godine u kabini kamiona gde se nalazio, od posledica eksplozije nekoliko bombi. U trenutku stradanja imao je šesnaest godina.

48.  STANKO OSTOJIĆ  14.07.1975 – Živeo je u selu Rožanj, opština Zvornik. Mučki je ubijen, masakriran 02.07.1992. u svom selu Rožanj od strane naoružanih muslimanskih vojnika dok je kosio travu na livadi. Tog dana ubijeno je još nekoliko mladića i dečaka srpske nacionalnosti. U trenutku ubistva imao je šesnaest ipo godina.

49.  STEVO SPASOJEVIĆ  23.11.1979 – živeo u mestu Kiseljak, opština Zvornik. Ubijen je 29.08.1992. metkom muslimanskog snajperiste u zaseoku Milčevići (Kiseljak) kod Zvornika. U trenutku ubistva imao je nepunih trinaest godina

50.  SLOBODAN STOJANOVIĆ 17.10.1980 – živeo u mestu Kamenica, opština Zvornik. Zarobljen je mučen pa masakriran  u julu 1992. od muslimanske vojske u mestu Kamenica kod Zvornika. Ubila ga je izvesna Elfeta Veseli koja mu je prethodno urezala krst na stomaku i strahovito ga mučila. Usmrćen je hicima iz vatrenog oružja a imao je brojne povrede po licu i telu. Pronađen je nakon godinu dana u masovnoj grobnici Jošanica kod Zvornika. U trenutku ubistva imao je nepunih dvanaest godina.

51.  ILIJA PEJIĆ  30.10.1975 – Živeo je u mestu Jordan, MZ Karakaj, opština Zvornik. Zarobljen je zajedno sa ocem kao civil 18.06.1992. godine u zasedi kod mesta Glumina. Pretpostavlja se da su odvedeni u logor  muslimanske vojske i tamo nakon mučenja ubijeni. Njihovi posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni i oni se vode kao nestali. U trenutku ubistva imao je šesnaest godina.

52.  MILE DENDIĆ 22.10.1977 – živeo u mestu Čelopek, opština Zvornik. Usmrćen je hicem iz vatrenog oružja 06.07.1993. u svome selu. U trenutku stradanja imao je petnaest godina.

53.  MILOŠ GRABOVICA  1974 – živeo u mestu Zidonje, opština Šekovići. Zarobljen je 06.11.1992 od strane naoružanih muslimanskih vojnika tokom sveopšteg napada na područje Kamenice, Zvornika i Šekovića. Dečak je zarobljen i strahovito mučen, nakon čega je ubijen. Po nekim informacijama, pronađen je bez glava sa velikim brojem ubodnih rana. U trenutku ubistva imao je sedamnaest godina.

54.  ALEKSANDAR ĐORĐIĆ  17.05.1991 – prognan iz mesta Kuline od strane muslimanske vojske i prebegao je sa porodicom u Zvornik. Ubijen je 10. januara 1993. u centru Zvornika kada su pripadnici bošnjačke tzv. Armije BiH iz Nezuka granatirali uže područje grada. Tom prilikom ciljano su  gađani civili koji su čekali red za brašno pred zgradom Crvenog Krsta. Aleksandar je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta. Tom prilikom je teško ranjeno nekoliko civila, među kojima i Aleksandrova majka Milena. U trenutku ubistva imao je godinu ipo dana.

55.  SLAVIŠA FILIPOVIĆ 1982 – rođen u Živinicama, živeo u mestu Tupković, opština Zvornik. Usmrćen je kao civil  15. februara 1993. hicem iz vatrenog oružja. Sahranjen je na groblju Karakaj. U trenutku stradanja imao je nepunih jedanaest godina.

56.  DRAGAN PAVLOVIĆ  04.11.1985 – živeo je sa porodicom u mestu Gornja Kamenica, opština Zvornik. Poginuo je 30.01.1995. od eksplozije tromblona, granate u mestu Kamenica kod Zvornika. Tom prilikom ranjeni su Draganova sestra i još jedan dečak. U trenutku stradanja imao je nepunih deset godina.

57.  VLADIMIR JANJIĆ 1987 – živeo u selu Sajtići, gde je i poginuo, smrtno stradao kao civilna žrtva rata 1994. u Osmacima. U trenutku stradanja imao je sedam godina.

58.  IVANA KALAJDŽIĆ  1985 – rođena u Tuzli, živela sa porodicom u Osmacima, opština Kalesija. Poginula je 27.04.1992 u svom mestu od metka kao civilna žrtva rata.

59.  DRAGAN MITROVIĆ  19.07.1974 – živeo u mestu Dubnica, blizu Zvornika. Ubijen je 04.05.1992. u svom selu tokom jednog od artiljerijskih napada muslimanske vojske na srpsko selo Dubnica. U trenutku ubistva imao je sedamnaest godina.

60.  NOVIČIĆ N.  1992 - beba Duška Novičića, ubijena 10.09.1992. prilikom napada pripadnika tzv. Armije BIH na kolonu civilnih vozila na magistralnom putu između Zvornika i Šekovića. Naoružani bošnjački vojnici su tom prilikom hicima iz automatskog oružja usmrtili Duška Novičića  a njegovu trudnu suprugu teško ranili sa tri metka u stomak usled čega je beba preminula.

61.  DRAGOSLAV CVJETINOVIĆ 26.10.1974 – rođen u Tuzli, živeo u mestu Osmaci, opština Kalesija. Svirepo je ubijen u mestu Vukovina – Zelina prilikom sveopšteg napada muslimanskih oružanih snaga na srpska sela i zaseoke Kalesije i Zvornika. U trenutku ubistva imao je sedamnaest godina.

62.  RADOMIR PAVLOVIĆ  1974 – živeo u mestu Pavlovići, opština Zvornik. Zarobljen je 06.11.1992 od strane naoružanih muslimanskih vojnika tokom sveopšteg napada na područje Kamenice (Zvornik). Dečak je zarobljen i strahovito mučen, nakon čega je ubijen. U tom napadu ubijeno je 126 civila i ratnih zarobljenika, a nijedna žrtva nije stradala samo od metka već su svi prethodno mučeni i sakaćeni. U trenutku ubistva imao je sedamnaest ipo godina.

63.  MIKA RADOVANOVIĆ  03.01.1975 – rođen u Loznici, živeo je sa porodicom u mestu Jasenica, opština Zvornik. Ubijen je kao civil na veliki praznik Svetog Stefana 09.01.1993. tokom napada muslimanskih snaga na srpska sela Jasenica i Kiseljak, opština Zvornik.

64.  DARKO MILENKOVIĆ 25.02.1976 – rođen i živeo u Loznici, nestao je 18.05.1993. za vreme ratnih zbivanja kao maloletni dečak kada je pošao u Republiku Srpsku  gde je imao rodbinu. Imao je sedamnaest godina u trenutku nestanka

65.  RADOMIR  DRAGIČEVIĆ 18.01.1984 – rođen i živeo u mestu Rastošnica, opština Zvornik. Poginuo je, smrtno stradao 14.08.1992. u mestu Brest. U trenutku stradanja imao je osam godina.

66.  MIODRAG RUDIĆ 09.06.1974 – ubijen 04.10.1992. od muslimanskih snaga u okolini Vlasenice

67.  ČEDOMIR PEJANOVIĆ 05.01.1974 – ubijen u svom selu 15.07.1992. od strane muslimanskih snaga u okolini Vlasenice

68. MILKICA BOJIĆ  1978 – kći Dimitrija i Marije, živela u Zvorniku gde je i preminula 1993. godine. Na portalu „Србски ФБрепортер objavljene su fotografije velikog broja nadgrobnih spomenika Srba sa groblja Karakaj gde se navodi da je reč o žrtvama odbrambeno-otadžbinskog rata. Među njima je i spomenik Milkice Bojić. Takođe, u publikaciji „Masovni zločini nad Srbima 1992-1995“ koju je objavio Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku, navodi se kako je u mestu Baljkovica (Zvornik) poginula „ćerka Dimitrija Bojića“ što se opet može povezati sa istom osobom. U trenutku smrti imala je petnaest godina,  međutim nemamo saznanja da li je smrt direktno ili indirektno povezana sa ratnim dejstvima.

69.  NIKOLA KOSTIĆ 1990 - U trenutku smrti imao je dve godine,  međutim nemamo saznanja da li je smrt direktno ili indirektno povezana sa ratnim dejstvima.

70.  MARIJANA VASIĆ - Na portalu „Србски ФБрепортерobjavljene su fotografije velikog broja nadgrobnih spomenika Srba sa groblja u Bajinoj Bašti gde se navodi da je reč o žrtvama odbrambeno-otadžbinskog rata. Među njima je i spomenik majke i dvoje dece iz porodice Vasić, međutim nemamo saznanja da li je smrt direktno ili indirektno povezana sa ratnim dejstvima.

71.  PETAR VASIĆ - Na portalu „Србски ФБрепортер“objavljene su fotografije velikog broja nadgrobnih spomenika Srba sa groblja u Bajinoj Bašti gde se navodi da je reč o žrtvama odbrambeno-otadžbinskog rata. Među njima je i spomenik majke i dvoje dece iz porodice Vasić,  međutim nemamo saznanja da li je smrt direktno ili indirektno povezana sa ratnim dejstvima.

72.  DANA ZARIĆ 24.10.1977 – kći Milosave, živela u Zvorniku. preminula 17.10.1993 na području Zvornika. Sahranjena na groblju Karakaj. Na portalu „Србски ФБрепортер“objavljene su fotografije velikog broja nadgrobnih spomenika Srba sa groblja Karakaj gde se navodi da je reč o žrtvama odbrambeno-otadžbinskog rata. Među njima je i spomenik Dane Zarić međutim nemamo saznanja da li je smrt direktno ili indirektno povezana sa ratnim dejstvima. U trenutku smrti imala je nepunih šesnaest godina.

SRĐAN ŽUŽA 1981 - zlostavljan i mučen 1992. u muslimanskom logoru, pa ubijen 13.04.1993. zajedno sa drugom dok su se igrali na ulici, usmrćen granatom ispaljenom sa položaja muslimanske vojske. Sahranjen na bratunačkom groblju, fotografija se nalazi u spomen sobI.