VIŠEGRAD: SEĆANJE NA SRPSKE ŽRTVE "ŽIVE LOMAČE" - PODIĆI SPOMEN KRST I PROGLASITI DAN SEĆANJA

U nedelju 8. avgusta navršilo se 29 godina od strašnog masakra nad srpskim civilima u selima Klisura i Bursići (opština Višegrad). Tada je na brutalan način pobijeno trideset srpskih civila, među kojima je bilo mnogo žena i starijih lica. Gotovo sve žrtve su ubijene metodom "žive lomače" tj. zapaljene su po svojim kućama.

Višegrad predstavlja veliko stratište srpskog naroda, kako tokom Drugog svetskog rata, tako i tokom poslednjeg, građanskog rata. Muslimanski fašisti iz Višegrada i Foče, koji su podržavali genocidni režim Adolfa Hitlera, ubili su tokom 1941. i 1942. više od šest hiljada civila srpske nacionalnosti u Starom Brodu i Miloševićima. Nedavno podignut spomenik jasno svedoči o patnjama srpskog naroda kada su žene i devojke masovno silovane pa bacane u Drinu a ljudi streljani samo zato štu su bili Srbi. Zato se među Višegrađanima i Fočacima i danas kaže "Drina je najveća srpska grobnica". Činile su to upravo prve komšije muslimani čiji će potomci pet decenija kasnije pokušati da završe ono što su njihovi preci započeli - istrebljenje srpskog naroda! 

Počevši od aprila 1992. pa sve do kraja 1995. na području višegradskog rejona zverski je ubijeno više od šest stotina građana srpske nacionalnosti, dok je na području Gornjeg Podrinja ubijeno 2280 Srba, među kojima i osamdesetoro dece. Najmlađa registrovana žrtva je bilo novorođenče, tromesečna beba kojeg su muslimanski vojnici pokosili rafalima u napadu na civilna vozila. Najstarija žrtva je bila starica koju su muslimanski vojnici zapalili u njenoj 97-oj godini života.

Prve žrtve u rejonu Višegrada, baš kao i u svim drugim opštinama širom Bosne i Hercegovine bili su Srbi. U poslepodnevnim časovima, 12. januara 1992. onda kada rat u Bosni i Hercegovini još zvanično nije ni počeo, u selu Bijela, u opštini Višegrad je počinjen stravičan zločin koji je najavio sve predstojeće ratne užase i strahote. Bošnjak Hasan Šabanija iz Gornje Crnče, ubio je Srbina Ranka Baranca, penzionera, u njegovoj porodičnoj kući, i to hicem iz pištolja iz neposredne blizine, bez ikakvog povoda, samo zato što je Srbin. Zločin je bio etnički motivisan a nad Podrinjem se tada nadvila tamna senka očaja i straha.

Najjeziviji oblik ubijanja Srba jeste upravo metod "žive lomače", koji su muslimanski fašisti sprovodili još tokom 1941. i 1942. kada su stotine srpskih civila likvidirali na ovakav način. Iste zločine i iste metode ubijanja ponovili su pet decenija kasnije potomci ovih fašista regrutovani u redove muslimanske tzv. Armije BiH ! Ovaj monstruozni čin je podrazumevao da se srpski civili, uglavnom žene i starci, najpre zatvore u jednu prostoriju a potom živi zapale. Ovaj stravični metod ubijanja primenjivan je duž čitavog Gornjeg Podrinja tokom akcija napada na srpska sela. Neretko se dešavalo i da muslimanski vojnici iz zasede zoljama i zapaljivom smesom gađaju civilna vozila - automobile i autobuse usled čega su mnogi ljudi izgoreli.

Na ovaj način je skončalo najmanje 170 srpskih civila, građana Višegrada i drugih opština Gornjeg Podrinja. Procenjuje se da je broj stradalih na takav način još veći. Oni danas nemaju svoje spomen obeležje, za te žrtve nema komemoracije ni parastosa. Njihova imena uglavnom su izbrisana iz sećanja srpskog naroda. Štaviše, u centru Višegrada je podignut spomenik "žrtvama žive lomače" ali se navodi da su žrtve Bošnjaci a počinioci Srbi. 

Prosto je neverovatno da u Višegradu i Republici Srpskoj postoje spomenici gde se Srbi predstavljaju kao "genocidni i zločinci" dok Srbi u Goraždu ne smeju ni da obiđu svoja imanja a kamoli obeleže mesta gde su masovno ubijani i likvidirani. U Goraždu su podignuti raznorazni mauzoleji i spomenici muslimanskim generalima i vojnicima koji su se proslavili u napadima na srpska sela tokom kojih je ubijeno hiljade civila, od tek rođene dece do najstarijih a stotine žena je silovano. Ulice širom Federacije BiH nose nazive i imena po ratnim zločincima, a nijedan od 19 logora za Srbe u Goraždu do danas nije obeležen.

Zato je važno da se u centru Višegrada podigne spomen krst u znak sećanja na srpske žrtve tzv. "žive lomače" koje su postradale na najokrutniji način bilo da su spaljeni u svojim kućama ili u vozilima koja su izgorela tokom napada muslimanske vojske. Nisu srpske žrtve ništa manje vredne od bošnjačkih. I one zaslužuju spomenik i sećanje. Važno je ustanoviti datum kada bi se to obeležavalo (možda 8. avgust kada je na taj dan 1992. zapaljeno i ubijeno tridesetak srpskih civila u višegradskim selima Bursići, Ćaćice i Klisura). Važno je oživeti uspomenu na ove strašne događaje i memorijalizacijom i kulturom sećanja učiti buduće generacije šta je i kako bilo sve sa jednim jedinim ciljem da se takva zla više nikome i nikada ne ponove. 

Ovaj zločin koji po svojoj okrutnosti zaslužuje svaku moguću pažnju, ostao je potpuno zaboravljen i u senci drugih ratnih događaja. U nastavku navodimo samo neke od primera ovakvih zločina koji su počinjeni nad Srbima.

Nezapamćen masakr nad srpskim stanovništvom dogodio se i 8. avgusta 1992. Tog vrelog dana, uz povike "Alahu ekber" i "Koljite žene i decu", muslimanske horde, predvođene Ahmetom Sejdićem, izvršile su napad na nebranjena srpska sela Klisuru i Bursiće. Ubijeno je trideset civila, među kojima najviše žena i staraca. Najveći broj žrtava je živo zapaljeno svojim kućama. Marko Kusmuk toga dana ostao je bez supruge i dva sina, kao i nekoliko rođaka. Ubijeni su na svom kućnom pragu kao nedužni civili. Braća Milorad (31) i Miloš Kusmuk (27) kao i njihova majka Danica Kusmuk (62) su strahovito mučeni i podvrgnuti nezamislivim torturama. Lomljeni su im prsti, vađeni zubi a nakon tortura su likvidirani. Muslimanski zlikovci su Danicu Kusmuk tukli i maltretirali a potom je vezali pored šporeta i živu je zapalili. Urlici i jauci nesrećne žene odzvanjali su Višegradom. Suprug Marko bio je nemoćan da pomogne. Kako je sam ispričao među zločincima je prepoznao Dževada Šišića koji je zapovedao da se pale srpske kuće. Na kućnom pragu masakrirana je teško pokretna starica Joka Vukašinović (rođ. 1914). Zlikovci su nesrećnu staricu psihički i fizički zlostavljali a potom je likvidirali. Civil Zoran Kojić (27) ubijen je u bombaškom napadu. U zaseoku Bursići ubijene su Stanojka Ičagić (57) i njena nepokretna majka Božana Ičagić (83). Nakon tortura i strašnog zlostavljanja i maltretiranja, muslimanski vojnici su ih zatvorili u kuću a potom ih žive zapalili sa sve kućom. Tada su ubijeni i živi zapaljeni Mileva Krsmanović (65), Ljuba Krsmanović (43) i Marko Krsmanović (62). Starica Anđa Balčak imala je 97 godina kada je živa zapaljena nakon mučenja u svojoj kući u selu Klisura.

Dana 21. januara 1993. spaljena su srpska sela Ćaćice i Stražbenice, sve srpske kuće su opljačkane i popaljene, a nakon zarobljavanja su likvidirane Desanka Vidaković (47) i Soka Tešević (63), koju su muslimani kao zarobljenicu vodili da gleda kako gore srpske kuće...tukli su je i satima zlostavljali da bi je potom vezali za peć i živu zapalili. Na vriske i jauke nemoćne žene, muslimanski vojnici su odgovarali gromoglasnim smehom i pesmom, pričali su svedoci.

Dana 04. avgusta 1992. godine u srpskom selu Zagrađe, grupa muslimansih vojnika ubila je civila Milana Kneževića, rođenog 1941. godine, tako što ga je zaklala i odsekla mu ruke do lakata i noge do kolena, a zatim zapalila kuću u kojoj se on nalazio. U zgarištu kuće nađeno je poluizgorelo, ugljenisano telo žrtve, sa odsečenim udovima.

U mestu Lijeska muslimanski zločinci su 13. juna 1992. napravili zasedu i na automobil pun civila bacili eksplozivnu napravu usled čega su živi izgoreli Veljko Mirković, Novica Savić i Vlatko Tripković

 U samom gradu Rogatici, za vreme muslimanske okupacije, zarobljen je, mučen pa zverski ubijen penzioner Radenko Cvijetić, star 67 godina. Njegovo telo je bilo delimično spaljeno. Sredinom maja 1992. muslimanske snage su napale selo Borak Brdo, a nakon zlostavljanja zapalili desetoro civila, žena i starijih meštana. Dana 27. maja 1992. u sklopu etničkog čišćenja napadnuto je selo Gornja Bukovica gde je živo zapaljeno svo srpsko stanovništvo koje je tamo živelo. Reč je starijoj populacij, članovima porodice Vukašinović. Najstariji Vukoje imao 92 godine a u plamenu svojih kuća živote su izgubili Božana (70), Veljko (72), Grozda (46), Danica (72), Jovanka (60), Miloš (65), Milorad (78) i drugi. U napadu na Osječane u leto 1992. ubijeno je petnaest civila a gotovo svi su živi zapaljeni po svojim kućama. Vukosava Nešković (70), Kosa Nešković i Milka Vukadin (57) su nakon strahovitih tortura izgorele u svojim kućama, a jednako strašnu smrt su toga dana doživeli i supružnici Savka (72) i Nikola Vukadin (82), kao i njihova komšinica Milja Vukadin (70). U stravičnoj eksploziji život je izgubila i Mila Vuković, stara 43 godine. U selu Kolakovići u junu 1992. živo je zapaljeno dvanaest starijih civila a u selu Jabuka zlostavljane su pa žive zapaljene slepa starica Milka Kovač (82 ) i nepokretna Zorka Simović (67). U junu 1992. po svojim kućama su zapaljeni Milenko Pljevaljčić (63) iz Pribjanovića, Zora Pljevaljčić (63) i Ranka Pajović (82) a u julu je prilikom napada na selo Krmaluša u svojim kućama izgorelo šestoro meštana među kojima i starci Rajko Trivan (67) i Aleksa Elez (62), inače duševno bolesna osoba. 

U plamenu svojih kuća živote su izgubili i Darinka Čarapić (83), Novica Nešković (90), Dejan (81) i Radojka Jagodić (82), Mila Spaić, Ljeposava Matović (67), Dragica Andrić (88), Anđa Mirković (72), Milja Kovačević, Stanojka Ičagić (57), njena nepokretna majka Božana Ičagić (83) i mnogi drugi. 

Nepotpun spisak srpskih žrtva koji su ubijeni spaljivanjem:

1. Božana Ičagić 1911 - zapaljena u porodičnoj kući 08.08.1992 u selu Bursići

2. Stanojka Ičagić 1933 - zapaljena u porodičnoj kući 08.08.1992u selu Bursići

3. Danica Kusmuk 1931 - zapaljena u porodičnoj kući 08.08.1992 u selu Bursići

4. Joka Vukašinović 1914 - zapaljena u porodičnoj kući 08.08.1992 u selu Bursići

5. Zoran Kojić 1965 - izgoreo u eksploziji u porodičnoj kući 08.08.1992 u selu Klisura

6. Milorad Kusmuk 1961 - ubijen / zapaljen sa majkom i bratom 08.08.1992 u selu Klisura 

7. Miloš Kusmuk 1965 - ubijen / zapaljen sa majkom i bratom 08.08.1992 u selu Klisura 

8. Drago Kusmuk 1954 -  08.08.1992. selo Klisura 

9. Desanka Vidaković 1945 - ubijena - zapaljena nakon mučenja 21.01.1993 u selu Ćaćice

10. Soka Tešević 1931 - mučena pa zapaljena sa Desankom Vidaković 21.01.1993 u selu Ćaćice

11. Milka Krsmanović 1928 - zapaljena 08.10.1992 u svom selu Bursići

12. Ljuba Krsmanović 1949 - zlostavljana pa zapaljena 23.10.1992 u svojoj porodičnoj kući u selu Pešurići

13. Marko Krsmanović 1933 - zapaljen 23.10.1992 u svojoj kući u selu Pešurići

14. Stanojka Krsmanović 1927 - zapaljena 23.10.1992 u svojoj porodičnoj kući u selu Pešurići

15. Milka Vukadin 1934 - zapaljena u svojoj kući 15.08.1992 u mestu Bulozi

16. Nikola Vukadin 1911 - mučen pa zapaljen 17.08.1992 u selu Osječani

17. Vidosava Bjelović 1914 - zapaljena 22.06.1992 u svom selu Bujakovina

18. Mitar Brković 1938 - mučen pa zapaljen 29.07.1992 u mestu Preljuća

19. Danica Vukašinović 1928 - zapaljena 25.05.1992 u svojoj kući u selu Bukvice

20. Grozda Vukašinović 1937 - zapaljena 25.05.1992 u svojoj kući u selu Bukvice

21. Jovanka Vukašinović 1933 - zapaljena 25.05.1992 u svojoj kući u selu Bukvice

22. Božana Vukašinović 1926 - zapaljena 25.05.1992 u svojoj kući u selu Bukvice

23. Veljko Vukašinović 1920 - zapaljen 25.05.1992 u svojoj kući u selu Bukvice

24. Miloš Vukašinović 1928 - zapaljen 25.05.1992 u svojoj kući u selu Bukvice

25. Vukašin Vukašinović 1902 - zapaljen 25.05.1992 u svojoj kući u selu Bukvice

26. Milorad Vukašinović 1930 - zapaljen 25.05.1992 u svojoj kući u selu Bukvice

27. Jovo Vučetić 1920 - zapaljen 22.06.1992 u selu Bujakovina

28. Milan Vučetić 1910 - zapaljen 22.06.1992 u selu Bujakovina

29. Jovo Sredojević 1910 - ubijen, zapaljen u leto 1992. u svom selu u opštini Višegrad

30. Persa Golijanin 1921 - zapaljena u svojoj vikendici 30.07.1992 u mestu Širokari kod Foče

31. Jelena Golubović 1923 - mučena pa zapaljena 14.05.1992 u selu Strganci

32. Božidar Davidović 1940 - mučen pa zapaljen 29.07.1992 u mestu Preljuća

33. Mladen Dragičević 1952 - 15.08.1992 u selu Osječani

34. Slaviša Drakul 1965 - mučen pa zapaljen 29.07.1992 u mestu Preljuća

35. Dejan Jagodić 1911 - zapaljen sa suprugom u svojoj kući 15.12.1992 u selu Jagodić

36. Radojka Jagodić 1910 - zapaljena sa suprugom u svojoj kući 15.12.1992 u selu Jagodić

37. Pero Drašković 1920 - ubijen, zapaljen 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

38. Vlado Drašković 1905 - ubijen, zapaljen 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

39. Danica Drašković 1907 - ubijena, zapaljena 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

40. Vojin Drašković 1919 - ubijen, zapaljen 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

41. Joka Drašković 1923 - ubijena, zapaljena 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

42. Vidosava Drašković 1932 - ubijena, zapaljena 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

43. Risto Tomović 1932 - ubijen, zapaljen 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

44. Jelenka Tomović 1935 - ubijena, zapaljena 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

45. Joka Tomović 1930 - ubijena, zapaljena 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

46. Novak Krstović 1956 - ubijen, zapaljen 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

47. Radovan Drašković 1955 - ubijen, zapaljen 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

48. Radovan Simanić 1942 - ubijen, zapaljen 02.08.1992 u svojoj kući u selu Osije

49. Dušan Kalajdžić 1920 - zapaljen 22.06.1992 u selu Bujakovina

50. Joka Kalajdžić 1925 -  zapaljena 22.06.1992 u selu Bujakovina

51. Milka Kovač 1910 - slepa starica, zapaljena 23.07.1992 u svojoj kući u MZ Jabuka

52. Anđa Lale 1907 - zapaljena 30.07.1992 u svojoj kući u selu Širokari, Foča

53. Ivica Marinković  - ubijen, zapaljen 21.06.1992 u mestu Kustur Polje

54. Milovan Matić 1936 - mučen pa zapaljen 29.07.1992 u mestu Preljuća

55. Ljeposava Matović 1925 - zapaljena u svojoj kući u leto 1992 u selu Jagodić

56. Milan Matović 1934 - mučen pa zapaljen 29.07.1992 u mestu Preljuća

57. Ljubo Miladinović 1933 - zapaljen, ubijen 15.08.1992 u selu Osječani

58. Jelena Milović 1940 - zapaljena 1992. u svojoj kući

59. Vukosava Nešković 1923 - zapaljen, ubijen 15.08.1992 u selu Osječani

60. Kosa Nešković 1929 - zapaljen, ubijen 16.08.1992 u selu Osječani

61. Milanko Nešković 1950 - 15.08.1992 u selu Osječani

62. Ranka Pajović 1911 - zapaljena u leto 1992. u selu Pijevac

63. Radoš Patić 1950 - mučen pa zapaljen 29.07.1992 u mestu Preljuća

64. Joka Pečenica 1900 - ubijena, zapaljena 1992. u mestu Pašić Kula

65. Zorka Pljevaljčić 1929 - zapaljena sa suprugom 01.06.1992 u selu Pribjanovići

66. Milenko Pljevaljčić 1929 - zapaljen sa suprugom 01.06.1992 u selu Pribjanovići

67. Stana Pljevaljčić 1906 - zapaljena u kući 19.12.1992 u Gornjoj Jošanici

68. Vladimir Radović 1961 - mučen pa zapaljen 29.07.1992 u mestu Preljuća

69. Bojan Radović 1966 - zarobljen kao civil, mučen pa zapaljen u julu 1992.

70. Janja Radović 1922 - zapaljena 25.04.1992 u selu Kremin, Foča

71. Milanka Sarić 1955 - ubijena, zapaljena 20.09.1992. kada je izgorelo civilno vozilo kojim su se kretali nakon napada muslimana kod mesta Papratna Njiva

72. Milica Sarić 1967 - ubijena, zapaljena 20.09.1992. kada je izgorelo civilno vozilo kojim su se kretali nakon napada muslimana kod mesta Papratna Njiva

73. Rajko Sekulović 1961 - mučen pa zapaljen 29.07.1992 u mestu Preljuća

74. Zorka Simović 1925 - slabovida i nepokretna, zapaljena živa u svojoj kući 23.07.1992 u selu Jabuka

75. Mila Spaić 1957 - silovana pa zapaljena živa u svojoj kući 22.05.1992 u napadu muslimanskih snaga

76. Milan Stanić 1932 - mučen, zapaljen 14.05.1992 u selu Strganci

77. Aleksa Tanasković 1910 - zapaljen 14.02.1993 u svojoj kući

78. Željko Tasić 1966 - živ zapaljen 21.06.1992 u svom vozilu nakon što su muslimanski vojnici bacili zapaljivu smesu u mestu Kustur Polje

79.  Rajko Trivun 1928 - ubijen, zapaljen 25.04.1992 u svojoj kući u selu Kremaluša, Foča

80. Milan Fundup 1964 - mučen pa zapaljen 29.07.1992 u selu Preljuća

81. Mile Fuštar 1966 - mučen pa zapaljen u svojoj kući 04.05.1992 u selu Zebina Šuma

82. Jela Fuštar 1924 - mučena pa zapaljena u svojoj kući 04.05.1992 u selu Zebina Šuma

83. Vlado Fuštar 1926 - mučen pa zapaljen u svojoj kući 04.05.1992 u selu Zebina Šuma

84. Radenko Cvijetić 1927 - mučen pa zapaljen u junu 1992. u svojoj kući, Rogatica

85. Darinka Čarapić 1909 - zapaljena u svojoj kući u leto 1992.

86. Jovanka Džilit 1936 - ubijena, zapaljena 20.09.1992. kada je izgorelo civilno vozilo kojim su se kretali nakon napada muslimana kod mesta Papratna Njiva

87. Dragana Džilit 1974 - ubijena, zapaljena 20.09.1992. kada je izgorelo civilno vozilo kojim su se kretali nakon napada muslimana kod mesta Papratna Njiva

88. Danka Šuša - ubijena, zapaljena 20.09.1992. kada je izgorelo civilno vozilo kojim su se kretali nakon napada muslimana kod mesta Papratna Njiva

89. Milan Knežević 1941 - masakriran pa zapaljen 1992. u Višegradu

90. Novak Nešković 1902 - ubijen, zapaljen 28.05.1992 u svojoj porodičnoj kući

91. Luka Vuković 1960 - mučen pa zapaljen 26.04.1992 u MZ Kozja Luka

92. Tomo Golubović 1932 - ubijen, zapaljen 14.05.1992 u svojoj kući u selu Strganci

U napadu na kolonu civilnih vozila - automobila, kamiona i autobusa 27.08.1992. muslimanska vojska je otvorila vatru i zoljama i vatrenim oružjem ubila 27, a teško ranila 80 srpskih civila. Mnogi su živi izgoreli u svojim vozilima, tada su stradali:

93. Radomir Andrić 1936

94. Tankosava Gavrilović 1914

95. Radisav Đurđević 1980

96. Radojka Đurđević 1956

97. Milan Đurović 1944

98. Milena Đurović 1952

99. Milan Đurović 1992

100. Joka Ikonić 1927

101. Novica Jagodić 1940

102. Janko Jakšić 1928

103. Zdravko Matović 1951 

104. Zoran Mašić 1969

105. Janja Mutlak 1948

106. Biljana Rakanović 1962

107. Vaso Samardžija 1909

108. Dragana Spasojević 1968

109. Anđelka Stavnjak 1941

110. Milosav Stavnjak 1941

111. Darinka Subotić 1912

112. Saja Todorović 1934

113. Marko Todorović 1927

114. Miladin Todorović 1936

115. Boško Ćorović 1937

116. Rista Ćorović 1949

117. Dražen Hrenek 1972

U napadu na civilni kamion prepun žena, dece i starijih osoba, muslimanska vojska je zoljama i automatskim oružjem pucala po vozilu usled čega je došlo do eksplozije. Mnoga lica su izgorela u ovom vozilu. Tada su stradali:

118) Rade (Gojko) Andrić, 1940; 119) Ranko (Miloš) Andrić, 1962; 120) Radomir (Milorad) Bozalo, 1957; 121) Miroslav (Neđo) Vasović, 1955; 122) Velibor (Jovo) Vlaški, 1973; 123) Lekso (Spasoje) Vujadin, 1948; 124) Milorad (Vlado) Vuković, 1963; 125) Milenko (Mirko) Vuković-Zeko, 1949; 126) Slavka (Branko) Golijanin, 1940; 127) Radomir (Drago) Golijanin, 1941; 128) Jovan Golijanin, 1942; 129) Mato (Simo) Elez, 1942; 130) Rajko (Čedomir) Klepić, 1962; 131) Duško (Lazar) Mastilo, 1972; 132) Slobodan (Lazar) Mastilo, 1976; 133) Petko (Janko) Mijatović, 1962; 134) Milan (Marko) Miletić-Mišo, 1927; 135) Gordan (Radovan) Miletić, 1962; 136) Milan (Veljko) Nogo, 1958; 137) Veselin (Rajko) Nogo, 1968; 138) Cvija (Branko) Obućina, 1930; 139) Slavko (Drago) Obućina, 1956; 140) Velimir (Simo) Ognjenović, 1959; 141) Radovan (Nikola) Popović, 1967; 25) Mladen (Radovan) Popović-Pižon, 1971; 142) Milovan (Marko) Sarić, 1941; 143) Milorad (Živko) Stanić, 1959; 144) Mlađen (Jovo) Stanković, 1958; 145) Vide (Nikola) Stanković, 1953; 146) Risto (Milan) Trifković, 1945; 147) Danilo (Branislav) Cicović, 1971; 148) Slavko (Jovo) Škoro, 1951; 149) Željko (Stevan) Elez, 1966; 150) Blagoje (Đorđe) Vuković, 1923; 151) Novak (Relja) Golijanin, 1958; 152) Relja Golijanin.

153. Ilinka Govedarica 1924 - 22.06.1992 u selu Bujakovina 

154. Ilija Govedarica 1910 - 22.06.1992 u selu Bujakovina 

155. Milosav Govedarica 1973 - 22.06.1992 u selu Bujakovina 

156. Anđa Balčak 1895 - nepokretna starica, ubijena - zapaljena u svom selu Klisura kod Višegrada. Imala je 97 godina

Neophodno je ispitati koji su to civili još stradali na ovakav način tokom masovnih napada na Gornju Jošanicu, MZ Jabuka, Čajniče (14.02.1993)...

Udruženja žrtava i boračke organizacije sa područja Višegrada, Goražda, Foče, Rogatice, Rudog, Čajniča i Kalinovika trebali bi sastaviti spisak svih srpskih žrtava koje su postradale metodom "žive lomače" tako što su izgorele u kućama i vozilima, ili nakon zarobljavanja. U znak sećanja na te žrtve trebalo bi podići spomen krst sa prikladnim opisom u centru Višegrada a jedan dan u godini trebalo bi proglasiti Danom sećanja i uvrstiti u kalendar značajnih datuma Republike Srpske, te svake godine na taj dan dostojanstveno način obeležavati ove tragične događaje kako se žrtve ne bi zaboravile.