TRNOVO: PRE 28 GODINA ALIJINI TERORISTI MASAKRIRALI 24 CIVILA, MEĐU KOJIMA ČETVORO DECE

 U selu Ledići, u federalnoj opštini Trnovo, u sredu 3. juna biće obeležena 28 godišnjica svirepog zločina koji su počinili pripadnici muslimanske tzv. Armije BiH nad 24 srpska civila. Ovaj zločin samo je deo šireg genocidnog projekta istrebljenja srpskog stanovništva sa područja opštine Trnovo koji je  isplanirala i realizovala muslimanska vojna i civilna vlast. Bošnjački vojnici su tog vrelog julskog dana zverski ubili 13 žena, četvoro dece i sedam muškaraca. Najmlađa žrtva je bio Milun Tešanović, dečak od 16 meseci dok je najstarija žrtva bila Ikonija Vasić, stara 92 godine

Pripadnici muslimanske tzv. Armije BiH u čijim redovima su bili i muslimani iz susednog sela Dejčići izvršili su 3. juna 1992. strahovit napad na srpsko selo Ledići (opština Trnovo) i tom prilikom zverski ubili 24 civila. U sredu 3. juna, ispred spomenika u ovom, gotovo pustom selu, biće služen parastos za ove nedužne srpske civilne žrtve. Predsednik Organizacije porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih civila Trnovo Goran Timotija rekao je da su Ledići simbol stradanja Srba u trnovskoj regiji i da takav zločin na ovim prostorima nije zapamćen ni u Drugom svetskom ratu.

- U ovom mjestu pobijeni su civili i to samo zato što su bili druge vjere i druge nacije. Najmlađa žrtva bio je Milun Tešanović koji je tada imao samo 16 mjeseci. Stradao je zajedno sa majkom u njenom naručju, bježeći od krvnika predvođenih Edhemom Godinjakom - naglasio je Timotija.

On je dodao da se u Sudu BiH vodi proces protiv Godinjaka za zločin u Ledićima, ali da svaki dan postaje sve ogorčeniji znajući dosadašnji rad Suda BiH. Ubijenim civilima u 12.00 časova biće služen parastos, posle čega će delegacije porodica stradalih i predstavnika lokalnih vlasti položiti vence na spomen-obeležje. O ovom zločinu neće javiti sarajevski mediji i portali jer im je, čini se, bliži Prijedor od Trnova. Neće se oglasiti ni nevladine organizacije koje su ovih dana govorile o ubijenim Bošnjacima i tražile pravdu za bošnjačke žrtve. 

Prema rečima preživelih svedoka, muslimanski vojnici su tog dana izvršili strahovit napad na srpsko selo Ledići ubijajući tom prilikom sve živo - i žene i starce i decu pa čak i životinje. Spaljene su gotovo sve kuće u ovom selu a ono je i danas skoro potpuno nenaseljeno.

Najmlađa žrtva monstruoznog zločina bio je Milun Tešanović, dečak od 16 meseci. Ne­sreć­nog Mi­lu­na zlikovci su li­kvi­di­ra­li me­kom is­pa­lje­nim u po­ti­ljak i to nakon višesatnog mučenja. O kakvoj brutalnosti se radi svedoče i nalazi patologa koji su ustanovili da su malom Milunu pre ubistva polomljene sve kosti, i ruke i noge nakon čega mu je pucano u glau. Nje­go­vi po­smrt­ni osta­ci pro­na­đe­ni su po­red te­la maj­ke i oca, Vin­ke i Ra­de­ta koji su takođe masakrirani nakon stravičnih tortura. Oni su za­jed­no sa po­ro­di­ca­ma Te­ša­no­vić, Va­sić i Se­ku­lić iz tr­nov­skog se­la Le­di­ći po­ku­ša­li da po­beg­nu na te­ri­to­ri­ju ko­ju je kon­tro­li­sa­la srp­ska stra­na.

U masovnoj grobnici na mestu Ja­vor­ska ko­sa, eshumirani su posmrtni ostaci najvećeg broja ubijenih, među kojima i tela dvanaesto­go­di­šnje Da­ni­je­le i dve go­di­ne mlađeg Dra­go­mi­ra Te­ša­no­vi­ća koji su ubijeni sa roditeljima. Na spi­sku žr­ta­va su i Iko­ni­ja Va­sić (92) i  Sav­ka Vasić (79)  ko­ja je pro­na­đe­na bez gla­ve.




Žrtve masakra u selu Ledići:

1. Milun Tešanović (16 meseci)

2. Danijela Tešanović (12)

3. Dragomir Tešanović (10)

4. Slađana Sekulić (13)

5. Ikonija Vasić (92)

6. Savka Vasić (78)

7. Vinka Tešanović (21)

8. Rade Tešanović (28)

9. Stana Tešanović (58)

10. Ljubica Vasić (85)

11. Mara Vasić (62)

12. Zora Vasić (73)

13. Milka Vasić (55)

14. Nenad Vasić (61)

15. Milenko Tešanović (32)

16. Nevenka Tešanović (35)

17. Lenka Tešanović (35)

18. Slavojka Vasić (29)

19. Radojka Vasić (38)

20. Milenko Miovčić (70)

21. Tankosava Miovčić (70)

22. Radoslav Miovčić (70)

23. Savo Kenjić (59)

24. Milorad Tešanović (36)


Jelenka Subotić toga dana je ostala bez ćerke, zeta i dvoje unučadi. Danijela Tešanović je imala 12 a Dragomir samo 10 godina. "Svi su tu u Ledićima i pobijeni, tučeni i streljani...sve je posmatrao jedan dječak od 12 godina. Vidio je kako je moja Danijela ljubila koljena muslimanskim vojnicima i vikala "nemoj čiko molim te".  Ipak, muslimanski vojnici nisu imali milosti prema Danijelinim molbama. Streljali su je zajedno sa bratom, roditeljima i ostalim meštanima. Hladnim oružjem masakrirana je i devojčica Slađana Sekulić. Bilo joj je nepunih 13 godina. Nedužna devojčica je svirepo mučena a ubijena je udarcima tupim predmetom u glavu, utvrdio je naš istaknuti patolog Zoran Stanković. Protiv Edhema Godinjaka, trenutno se vodi postupak pred Sudom BiH zbog zločina počinjenih nad srpskim civilima na području Trnova. 

U toku rata od 1992. do 1995. godine u Trnovu i okolnim selima su u genocidu ubijena 124 civila, a u odbrani ognjišta od agresora život je položilo 186 boraca. Ubijeno je 56 zena i šestoro dece. Najstarija žrtva genocida je bila nepokretna Stana Elez, koja je u trenutku ubistva imala 95 godina. Muslimanski vojnici su takođe zarobili pa masakrirali i pravoslavnog sveštenika Nedeljka Popovića a pravoslavni hram u Trnovu razorili pa zapalili...uništene su sve pravoslavne kapele i crkve, srpska groblja su devastirana i preokopana, a gotovo sva srpska sela su zbrisana za mape! 

U Trnovu je nedvosmisleno počinjen genocid nad srpskim stanovništvom.

Umesto da se poklone ubijenoj deci i pokaju za svoje užasne zločine, Sarajevo i dalje ignoriše i negira srpske i nemuslimanske žrtve...na svakom koraku se veličaju ratni zločinci a ubistva dece i silovanja proslavljaju kao vojne pobede... U današnjem Sarajevu srpske žrtve se uporno negiraju i opravdavaju. Logori, silovanja, ubistva dece i civila, razaranje društvenih, kulturnih i verskih objekata se predstavljaju kao nešto sasvim normalno i opravdano. 

Sa kakvim užasima i mržnjom se suočavaju srpski povratnici u Sarajevu, svedoči nam i nedavno skrnavljenje pravoslavnog groblja u Hadžićima, napadi na pravoslavnu crkvu u Blažuju, česti ataci na srpsku imovinu...Silovatelji i ubice žena i dece iz Trnova nikada nisu procesuirani niti osuđeni već se slobodno šetaju Trnovom, Sarajevom i Federacijom. Zato nas i ne treba čuditi što je fašizam u ovom gradu i dalje jak i tako snažan! Kada ne postoji državni organ koji će vandalizam i društveno neprihvatljivo ponašanje sankcionisati i kazniti, onda u takvom društvu nema mesta ni za moralnu katarzu, ni za razvoj demokratije, ni suživot..

Sramotno je i skandalozno da se po Aliji Izetbegovići, koji je u narodu prozvan "balkanski kasapin" (upravo zbog zlodela za koje je njegov režim odgovoran), nazivaju trgovi, ulice, institucije pa čak i muzeji. Sa druge strane, njegove žrtve već tri decenije počivaju na lokalnim grobljima ili što je još gore leže po neotkrivenim masovnim grobnicama. Spomenik posvećen ubijenoj deci Istočnog Sarajeva, koji je podignut 2018. u dvorištu OŠ "Sveti Sava" u znak sećanja na 123 i više od hiljadu ranjene dece, zapravo je najveći spomenik Aliji Izetbegoviću i najbolji je pokazatelj njegove politike. Ovaj spomenik će ostati trajno svedočanstvo na sve zulume i zločine koji su počinjeni nad srpskim stanovništvom i decom u Sarajevu u periodu od 1992. do 1995. 

Zbog bezumnih ideala fašista tokom rata u BiH, ugašene su mnoge loze i porodice. Ako želimo iskreno pomirenje i saradnju onda se svako mora suočiti sa svojom odgovornošću a žrtve se moraju jednako tretirati. Tačno je da ne postoji kolektivna krivica jednog naroda, ali postoji kolektivna odgovornost! Zato bošnjački narod što pre mora proći katarzu i suočiti se sa zločinima iz prošlosti jer u suprotnom nikada neće biti mira na ovim prostorima. Dok god se ratni zločinci veličaju i slave u narodu, ova država nema prosperitet. Deca ne smeju biti kriva za grehove roditelja ali imaju obavezu da stvaraju novo, bolje i demokratsko društvo, kako nam se zlo ne bi ponovilo!